Студентски мрав и цврчак

Све оно што се последњих дана дешава на „академском нивоу” у Нишу неодољиво личи на Басну о мраву и цврчку. Марљиви мрави раде, а охоли цврчак се шетка, шепури и бере плодове туђег рада. Уз то се и забавља свирајући на гитари...

Одлични студенти који завршавају другу годину на Правном факултету у Нишу, а то значи да на време и озбиљно полажу испите, освајају максимум бодова и спремају се за нову школску годину „преко ноћи” су се нашли у необраном грожђу. У дубокој сенци својих колега који су на једвите јаде крајем лета прошле године успели да накупе минимум од 48 бодова и некако се упишу на буџет. Јер, ти студенти који су једва изборили право на упис прошле године, а у међувремену су положили заостале испите, као и све из друге године, одједном су се не само нашли у врху ранг-листе овог нишког факултета, већ су у појединим објашњењима проглашени марљивијим, вреднијим. Једном речју, испали су супериорнији!

Због свега овога намеће се питање: шта значи и колико се исплати у Србији бити добар и квалитетан студент? На први поглед одговор је прост: ићи редовно на предавања и вежбе, учити и на време полагати испите и стећи највеће бенифиције – упис следеће године на бесплатне, „буџетске” студије, о трошку државе. Али, изгледа да у Нишу и није баш тако.

„Као дан” јасна је на нивоу целог универзитета усвојена одлука да је минимум за упис на буџет 48, а максимум који студент може да оствари у једној школској години 60 бодова. И та одлука, али и правилник који треба да се примењује на основу ње важи за све факултете, а бодови од испита из једне никако не могу да се преносе у другу школску годину.

Нажалост, и поред великог труда да одгонетнемо како се догодило да се добри и квалитетни студенти деградирају званичном одлуком, остали смо без одговора? Зато преносимо једно реаговање, које је јуче било више него оригинално и прави је одговор на нелогични правилник – студент који је положио осим једног све испите из друге године, већ је одлучио да уопште не полаже тај једини неположени испит у овом септембарском року. Боље је, каже да се тај испит, и бодови које носи, сачува „за не дај боже”, за наредну годину. Можда, ако овакав начин бодовања остане на снази, ти бодови буду од велике користи и пресудни следећег септембра ако зашкрипи за упис у четврту годину!

Јасно је да овакав систем бодовања приморава многе добре студенте да калкулишу да ли да, пошто су испунили услов за буџет очисте годину одмах, или да „шлепају” један испит за касније, како би имали „бодовну резерву” за четврту годину!

У сенци „кампањаца” добри студенти питају и да ли је по њих боље да наставе да стално уче и буду као марљиви мрави, или да преузму улогу цврчка... Па онда мало кафић и дискотека, мало корзо и журке, и тек понекад књига у шаке. Јер, на крају, може и без сталног учења.

Наравно, постоји и за то правилник.