Тандем милијардера

После концентрације националних снага у нафти, гасу, авио-индустрији и ауто-индустрији, банкарству и телекомуникацијама, Кремљ је изгледа пред сличним подухватом и у сектору алуминијума. Разумљиво, као снажни инспиратор интеграције углавном приватних капацитета те индустрије. Реч је о засад начелном трипартитном договору компанија "Русал", СУАЛ и "Гленкор" да се уједине, у вероватно највећу индустрију алуминијума на свету. Према штампи у Москви, план је одобрио председник Путин и власник "Руског алуминијума" милијардер Олег Дерипаска. Појединости ће бити објављене у року од неколико недеља.

"Русал" и СУАЛ су првопласирани и другопласирани на домаћем терену, а трећи и шести фактор светске индустрије алуминијума, којим иначе господаре "Алкоа" и "Алкан", фирме САД и Канаде. "Гленкор" је трговац сировинама, с погонима за производњу глинице. Фирма располаже капацитетима на Јамајци, у Италији и у Ирској. "Гленкорова" и СУАЛ-ова глиница задовољиле би садашњи дефицит "Русала" у снабдевању глиницом, омогућивши повећање његових капацитета за производњу алуминијума.

Стари знанци

Руски замишљени шампион вредео би тридесет милијарди долара, с тим што би "Гленкор" поседовао 14 одсто, СУАЛ 21,5 проценат, а "Русал" 64,5 одсто будуће фирме. Највећи сувласник би имао право да откупи удео оног најмањег, у року од три године.

Нова руска компанија производиће једанаест милиона тона глинице и четири милиона тона алуминијума.

Договор о концентрацији производње алуминијума је први део приче. Али, међу актерима руске берзе живнуо је ових дана разговор, мотивисан тврдњом да предстоји и други, који се тиче Дерипаске и Романа Абрамовича – милијардера суоснивача "Руског алуминијума" који је својевремено раздружио интересе с Дерипаском продајући му свој део. Сада се говори да ће ова два финансијски моћна пријатеља Кремља поново један другоме пружити руку – спајајући алуминијум и челик, у диверсификовани гигант руде и метала, сличан аустралијском БХП Билитону.

У ту нову, још претенциознију комбинацију, Абрамович би ушао као господар 41,2 одсто "Евраза", руске највеће индустрије челика, прибављене у сувласништво јуна ове године. Рок је три године. У том периоду нова алуминијумска фирма понудила би своја акције на лондонској берзи, а унутар Русије продужио би се процес привлачења челичана и рудника гвоздене руде широм земље.

Процес интеграције

Куповина "Евраза" обележила је Абрамовичев повратак у Русију, где је милијардер после продаје "Сибњефта" "Гаспрому" (за 13,1 милијарду долара) био без већих послова. Верује се да је његова мисија сада да концентрише снаге унутар сектора челика и да га припреми за уједињавање у комбинат са обојеном металургијом.

"Евраз" је друга по величини руска индустрије челика, уз коју "у пакету" следе сопствена руда, угаљ и поједини лучки објекти. Компанија производи грађевинско гвожђе и железничке шине.

Процес интеграције прихваћен је и од појединих других власника. На пример Алишер Усманов, сувласник у "Уралском челику" и власник копова гвоздене руде, залаже се за претходну вертикалну интеграцију, од рудника до челичана, и има намеру да најпре сам консолидује сопствени посед, а да онда своје најбоље руднике гвоздене руде Русије ("Лебедински" и "Михајловски") понуди за обједињавање – евентуално са "Евразом".

Нагађа се о пореклу Абрамовичеве мотивације да се, после послова с нафтом, огледа и у индустрији челика. У руској штампи је било претпоставки да је иза свега настојање председника Путина да се аутархична индустрија обједини и ојача уз помоћ капитала Романа Абрамовича.