Судски позиви на веб-сајту

Окривљени који се брани са слободе неће више моћи да избегава судски позив. Ако не буде пронађен на адреси из личне карте, сматраће се позваним на суђење када се обавештење о позиву окачи на огласној табли или објави на интернет страници суда, али и ако је позван електронском поштом, па и преко комшије, председника кућног савета и колега на послу.

Тако се суђења неће више одлагати зато што окривљеном није уручен позив. То предвиђа нацрт Законика о кривичном поступку, који је на јавној расправи до 15. новембра.

– Начин достављања позива и других писмена, ствара много потешкоћа у раду судова. Знамо да су се због тога гомиле претреса одлагале и да читав низ поступака није могао да буде окончан. У нацрту Законика о кривичном поступку максимално је поједностављен начин позивања и обавештавања учесника у поступку, а то се првенствено односи на окривљеног – каже др Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду и члан радне групе која је написала нацрт ЗКП-а.

Већ приликом првог саслушања окривљени ће бити упозорен да мора бити на адреси коју достави суду.

– Не само да се очекује да он до краја поступка буде на тој адреси, него се од њега очекује и да на тој адреси обезбеди пријем писмена. Уколико не буде пронађен на адреси коју је дао суду или тужилаштву и уколико не постоји могућност да на тој адреси прими позив, окривљеном се, уз упозорење, позив истиче на огласној табли суда или на веб-страници суда или тужилаштва који води поступак. Од тог тренутка се сматра да је уредно обавештен – објаснио је судија Мајић на семинару кривичара на Златибору.

„Ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио орган поступка, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли и, по могућству, на интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од истицања писмена, сматра се да је достављање извршено”, каже члан 253. нацрта Законика о кривичном поступку.

– Дакле, у односу на садашњу ситуацију, где суд јури окривљеног да уручи позив или пресуду, имаћемо ситуацију да ће окривљени бити заинтересован да провери када и где се одвија одређена радња у поступку, јер ће у супротном сносити последице пропуста да о томе буде обавештен – каже др Миодраг Мајић.

Ако се позив уручује на адреси становања, а окривљени није тамо, „писмено се може предати члану његовог домаћинства старијем од 16 година, који је дужан да га прими”. Међутим, „ако се члан породичног домаћинства ту не затекне, писмено ће се предати портиру, суседу или председнику кућног савета, ако они на то пристану, и тиме се сматра да је достављање извршено”.

Исти је случај и с колегама на радном месту окривљеног. Они нису дужни да приме позив, али могу да пристану да га приме.

„Ако је окривљени пуномоћјем овластио браниоца за пријем писмена од чијег достављања тече рок за изјављивање правног лека, предајом писмена адвокатској канцеларији браниоца окривљеног сматра се да је достављање извршено”, пише у нацрту ЗКП-а.

Писци новог законика пронашли су, чини се, начине да доскоче окривљенима који одуговлаче суђење у нади да ће доћи до застарелости кривичног гоњења. Управо због тога је садашњи начин достављања позива рак рана српског правосуђа. Притвор је ипак само изузетна мера за обезбеђење присуства окривљеног на суђењу. Највећи број оптуженика пред српским судовима брани се са слободе јер је далеко мањи број оних који одговарају за најтежа кривична дела у притворским предметима који носе ознаку „хитно”.

Суђење у разумном року подразумева да је „суд дужан да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка”.

Поред суђења у разумном року, једно од начела кривичног поступка је и суђење у присуству окривљеног.

„Окривљеном који је доступан суду може се судити само у његовом присуству, осим када је суђење у одсуству овим закоником изузетно допуштено. Окривљеном који је доступан суду не може бити изречена кривична санкција ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани”, стоји у нацрту Законика о кривичном поступку.

Александра Петровић