Катанац због пирата

У последњој недељи августа близу 120 српских биоскопа је посетило 34.359 гледалаца, што значи да један српски биоскоп недељно посети 300 гледалаца! Да ли ова рачуница говори да су српски биоскопи пред затварањем?

У седам месеци ове године најгледанији филм у домаћим биоскопима је "Да Винчијев код" који је видело 116.738 гледалаца.

Уз Дом синдиката и биоскоп "Рода", један од посећенијих биоскопа у Београду и Србији је "Таквуд". Од почетка године до краја јула, пет сала овог синеплекса посетило је 133.711 гледалаца, што је три пута мање у односу на целокупну прошлогодишњу посету која је износила 457.507 гледалаца.

Током прошле године српске биоскопе посетило је 2.495.144 гледалаца, а најгледанији су били домаћи филмови "Ми нисмо анђели 2" и "Ивкова слава". Без обзира на неколико домаћих филмова који ће се приказивати током јесени, садашњи резултати и прорачуни не обећавају прошлогодишњи ниво посете.

Од 12 сала највећег приказивача у земљи, предузећа "Београд филм", тренутно ради само неколико – биоскопи "Јадран", "Козара", "Звезда", "Балкан" и "Партизан". Дворане "20. октобар", "Одеон" и "Космај", уз које су расле генерације публике и домаћих синеаста, чекају неко боље време, јер се дешавало да током летњих дана нису имале ниједног посетиоца.

Биоскопи се затварају, посета је из месеца у месец све мања, а све је више фактора који утичу на кризу приказивачке делатности у Србији.

– Страни филмови су пиратизовани и налазе се на улици, чак и они који српску премијеру имају упоредо са америчком. Гледаоци немају разлог да иду у биоскоп, јер филм могу да купе на улици у DVD формату за 150 или 200 динара. Продукција страних филмова је све лошија, Холивуд је своју продукцију углавном свео на наставке. Постоји засићење публике, а очигледан је и недостатак квалитета сценарија и идеја. Домаћа продукција се претворила у хиперпродукцију, али не у комерцијалном смислу. Праве се филмови који иду по страним фестивалима, а у земљи имају до 20.000 гледалаца, уз неколико часних изузетака – каже Владан Шобајић, програмски уредник "Београд филма", који се слаже да су услови биоскопских сала и квалитет пројекција важни чиниоци за бољу посету "храмовима покретних слика". Он додаје да, што се "Београд филма" тиче, једино биоскоп "Козара" поседује DTS систем звука и квалитетну слику.

– Цена улазнице је важан чинилац лоше посећености. По мом мишљењу, цена биоскопске карте не би требало да буде већа од 100 динара. Нажалост, цена мора да буде већа, јер производња домаћег филма кошта oд 300.000 до милион евра, а с друге стране, за стране филмове, дистрибутери условљавају да цена буде од два до три евра. Стандард не омогућава да се редовно гледају филмови по цени од 250 или 300 динара. Недавно је у једној недељи у Србији било око 10.000 гледалаца. Толико гледалаца је било у салама "Београд филма" пре пет година за само један дан – подсећа Шобајић и скреће пажњу да је важан узрок слабе посећености биоскопа велика понуда филмова на кабловским каналима и телевизијским програмима.

"Београд филм" је у озбиљној кризи, а приватизација овог приказивача се очекује током јесени.

– Приватизација је почела 2001. године када је донет Закон о приватизацији друштвених предузећа. Недавно смо добили одлуку Агенције за приватизацију према којој се "Београд филм" приватизује по методу аукцијске продаје и да ће све бити завршено до 15. октобра. "Београд филм" се продаје цео, што значи 12 објеката који су земљишно укњижени и над којима имамо власништво. Процес приватизације подразумева и социјални програм за 123 запослена. Верификациона комисија Агенције за приватизацију формира дуговања и потраживања "Београд филма", заједно са неисплаћеним платама, порезима и доприносима, тако да ћемо врло брзо знати "крвну слику" нашег предузећа – напомиње Мирослав Ценић, директор "Београд филма", који упозорава да нови власник можда неће желети да задржи основну делатност овог предузећа, али да се она може прецизно дефинисати уговором, што ће бити познато до краја приватизације.

Метрополом увелико кружи прича да је у плану изградња великог модерног центра у Новом Београду који ће у свом саставу имати и мултиплекс са пет биоскопских дворана. Оне ће бити опремљене најсавременијом техником за пројекцију слике и звука. Такви центри, који обједињавају хипермаркете и тржни центар са продајним просторима популарних робних марки, увелико су тренд у свету, а садрже и понуде за забаву, чији је саставни део и биоскоп са невероватном звучном и визуелном техником, нама још увек недоступном.

--------------------------------------------------------------------------

Пораст посете у Британији

Током 2005. године сваки четврти Британац бар једном недељно ишао је у биоскоп, саопштио је недавно Британски филмски савет.

Филмови "Хари Потер и ватрени пехар" и "Волас и Громит: Проклетство зекодлака" највише су допринели успешној години.

Британски филмови донели су трећину прошлогодишње зараде, а широм света су зарадили више од три милијарде долара.

Број биоскопских посетилаца у 2005. опао је у скоро целом свету: у САД за девет одсто, у Француској 10 одсто, а у Немачкој чак 19 одсто.