Лек за несврстане

Ускоро ће цео несврстани покрет бити представљен као терористички, рекао је један кубански званичник пред новинарима у Хавани, окупљеним због 14. Самита несврстаних који се одржава на изолованом острву уз још неизвесно учешће кубанског команданта који се на скровитом месту у главном граду опоравља од тешке операције. Званичник комунистичке државе иронисао је са Бушовом флоскулом о земљама које подржавају тероризам "осовином зла" . Нешто је одебљала та осовина, рекао је кубански комуниста.

Један од циљева ове конференције на којој учествује више од сто земаља из света у развоју је да се  постигне сагласност и прошири дефиниција тероризма. У новом значењу тероризмом би морала да се назове "америчка окупација Ирака" као и "израелска инвазија Либана". Нацрт заједничке декларације осуђује "тероризам у свим облицима" а нарочито онај чија су мета цивили. Тероризам не би смео да се повезује са одређеном вером или нацијом, каже се у овом нацрту чланица несврстаних које одбацују Бушов термин о "осовини зла"  који му је послужио за напад на неке земље које је прогласио терористичким. Директно прозивање САД као носиоца државног тероризма ипак је, како се сазнаје, избачено из текста овог документа.

За здрави Трећи свет

У нацрту декларације осуђује се Израел због инвазије Либана, не помињу се напади Хезболаха, поздравља се "херојски отпор либанског народа израелској агресији".  Од Израела се тражи да надокнади штету коју је нанела Либану.

Многи представници из арапског света, међутим, истичу терористичку природу Ал каиде која "напада све цивиле без икакве разлике и икаквог смисла".

Чак су се земље са традиционално добрим односима са Западом, као што је Индија, заложиле да се у политичком жаргону суперсиле избаце уопштене етикете и да се са више културолошког сензибилитета говори о нацијама и земљама. Недопустиво је што се ствара расно профилисање и колективна дискриминација према људима са Блиског истока и из азијских земаља.

У дипломатској офанзиви кубански домаћин труди се да постигне јединствени фронт Трећег света пред индустријским земљама и пре свега Сједињеним Државама. Овај фронт би збио редове уз помоћ бољих бесплатних здравствених услуга и образовања. Куба која располаже са седамдесет хиљада лекара и двеста хиљада учитеља, спремна је да после Латинске Америке пошаље хиљаде својих професионалаца у Африку и Азију. У Латинској Америци, а највише у Венецуели, већ ради око 30.000 кубанских стручњака. Главну улогу у овом глобалном пројекту за сиромашне игра председник нафтоносне Венецуеле Уго Чавес чији се долазак на Кубу са нестрпљењем очекује.

У сиромашним земљама боље се "дипломатише" опремљеном болницом него амбасадом и антиимперијалистичким паролама. Важније је за савезништво пружити шансу за описмењавање становништва и омогућити сиромашнима бесплатну здравствену помоћ. То је већ опробано у савезништву Кубе и Венецуеле, па је Хавана за овај самит припремила амбициозни план описмењавања и лечења земаља Трећег света. Код многих овај програм наилази на отворена врата, док неки, невољни да га одбаце, ипак примећују да се са лекарима и учитељима на домаћу сцену убацује и кубанска револуционарна идеологија. "Дипломатија белих мантила" дала је одличне резултате у Пакистану, где је Куба после земљотреса у октобру 2005. послала око три хиљаде лекара и медицинских техничара који су за шест месеци излечили око милион и седамсто хиљада пацијената и обавили око 15.000 операција. Фидел Кастро је на крају кубанске мисије белих мантила поклонио пакистанској влади  32 потпуно опремљене пољске болнице. Понудио је и хиљаду стипендија за младе из погођених регија да студирају медицину на Куби. Од тада је председник Пакистана Первез Мушараф постао пријатељ Кубе и упркос мрштењу Вашингтона који у пакистанском лидеру види једног од главних савезника у борби против тероризма, он предводи делегацију на самиту несврстаних. Сличну здравствену дипломатију Куба је применила и у Индонезији када је ову земљу задесила природна катастрофа. Према званичним подацима, око 40.000 кубанских медицинских радника пружа помоћ у 107 земаља Трећег света, а у току је више од 800 пројеката за побољшање здравља неразвијених земаља.

Дисиденти хоће код Анана

Није све, ипак, тако ружичасто на изолованом острву са којег ће већина лидера после завршеног самита несврстаних отпутовати у Њујорк на Генералну скупштину УН. Дисидентске групе, међу којима су деца и супруге, затворених политичких осуђеника, траже да их у Хавани прими генерални секретар УН Кофи Анан, када дође да поздрави високе госте из света. Амерички Кубанци из базе у суседном Мајамију прете да ће да исплове на броду "Демократија" и да ће се приближити плажама Хаване, како би цео свет видео да се не мире са недемократским режимом.