Високи аванс уздрмао темељ моста преко Дунава

Помпезно најављена, симболичним постављањем камена темељца ком су присуствовали највиши државници Србије и Кине, камермани и шефови протокола, изградња моста Земун – Борча „запела” је већ на првом конкретном кораку – финансирању радова и изради главног пројекта. Прекјучерашња вест да извођач радова, кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ компани” (ЦРБЦ), од републике и града тражи аванс од 34 одсто укупне вредности радова наишла је на оштру реакцију градоначелника Драгана Ђиласа који је тај захтев назвао неприхватљивим и открио да кинески партнер већ неколико месеци касни са завршетком идејног пројекта.

Милутин Игњатовић, директор саобраћајног института ЦИП, јуче је за „Политику” рекао да Београд може да спремни сву пројектну документацију уколико ЦРБЦ не буде на време обавио свој део посла.

– Идејни пројекат је урађен и послат у Кину на ревизију, али се у том процесу стало. ЦРБЦ је пројектовао мост преко реке и два мања моста у оквиру приступних путева, ми смо завршили остатак 21,5 километара дуге прилазне саобраћајнице и још неколико мостова, претходно урадивши потребна геодетска и геолошка испитивања. ЦИП је спреман да преузме израду главног пројекта ако се не изнађе решење да посао буде завршен у року – истакао је Игњатовић.

Питање високог аванса, међутим, изазвало је бурне реакције у јавности из неколико разлога. Мост Земун – Борча вредан 175 милиона евра највећим делом финансира се из кредита кинеске Ексим банке због чега влада уверење да Кинези у посао улазе без икаквог ризика.

Како „Политика” сазнаје, у уговору између ЦРБЦ-а и републике и града, сума за иницијално „мобилисање” градилишта није дефинисана, већ је договорено да се аванс утврди посебним анексом. Позивајући се на то да је за скупљи и компликованији мост преко Аде Циганлије унапред дато свега 10 одсто новца, у граду оцењују да су захтеви за дунавски мост троструко виши и неприхватљиви. Неки наводи сугеришу да Кинези нису задовољни чињеницом да град треба да одреди подизвођаче и добављаче за 45 одсто посла и материјала, како је уговором предвиђено, већ по Србији самостално траже кооперанте према својим критеријумима. Драстично пооштрење њихових захтева познаваоци домаћих прилика повезују и са недавно обзнањеном афером у којој је једна кинеска компанија преварена за седам милиона евра, због чега је реаговала и амбасада најмногољудније државе.

Kинески конзорцијум „Феникс”, наиме, купио је пре две године од приватне фирме „Жито Дунав” плац од 13 хектара поред аутопута Београд– Нови Сад на коме је требало да гради тржни центар. Радове, међутим,нису почели јер су засад остали и без парцеле и без новца. У току је судски поступак који би требало да утврди чије је земљиште. Од 2003. до данас оно je било државно, друштвено, приватно и поново државно.

Како?

Четврти општински суд у Београду одлучио је, пре седам година, да се државно земљиште укњижи као друштвена својина, а као корисник уписано је предузеће ПИК „Земун”. За око пола милиона евра ПИК „Земун” продао је 13 хектара „Жито Дунаву” иако без сагласности Агенције за приватизацију није могао да отуђи било какву имовину, каже Душан Белановић из агенције.

– То је кривично дело јер ПИК „Земун” као предузеће у процесу приватизације није затражило сагласност агенције како би продало земљиште – објашњава Белановић.

Према једној верзији, власник „Жито Дунава”, уместо да буде корисник постаје власник спорног земљишта одлуком судије Четвртог општинског суда 2008. године. Такво решење је донесено упркос ревизији из 2006. када је на захтев Министарства пољопривреде утврђено да је земљиште које је ПИК „Земун” продао државна, а не друштвена својина.

После судског решења Републичко јавно правобранилаштво поднело је тужбу против ПИК „Земуна” и „Жито Дунава”, а други судија Четвртог општинског суда пресуђује да је плац државни.

Када су кинески инвеститори сазнали да је земљиште које су купили спорно затражили су повраћај новца и тужили „Жито Дунав”. Паре још нису добили. Добро упућени у овај случај сматрају да Кинези, који су у неколико наврата тврдили да су добро проверили документацију, нису наивни ушли у трансакцију. Јер 7,5 милиона евра за 13 хектара била је повољна цена земљишта у то доба. На тој локацији 13 хектара пре две године вредело је 13 милиона евра.

– Уколико суд одлучи да је земљиште државно, Кинези могу од новца који им врати „Жито Дунав” да купе исто земљиште, али сада не од „ПИК Земуна” него од града и по много нижој цени јер је вредност у поређењу са 2008. годином опала – каже добро обавештени „Политикин” извор.

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, подсећа да Кина у економским односима увек наступа као држава па и у случајевима када конкретан посао води приватна фирма из те земље.

– Овакви потреси битно утичу на општу сарадњу са Кином, чија је круна тренутно мост на Дунаву. Захтевање толиког аванса може бити политичка одлука да се мало „затегне” однос и пошаље сигнал да нису задовољни третманом њихових инвеститора. С друге стране, ако је разрада пројекта показала да им заиста треба више пара за почетак, онда не би требало упирати прстом. Верујем, ипак, да је морала постојати некаква методологија процене, јер кад озбиљни стручњаци преговарају, разиђу се у највише два до три одсто и нема оваквих шокова – закључује Бушатлија.