Лечење помоћу математике

Око 2.050 пацијената у последњих десет година тестирано је у београдском Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса” јединственом методом на основу које се код пацијента процењује ризик за настанак кардиоваскуларних болести, посебно инфаркта срца. Најпре се тестирају пацијенти који су преживели срчани напад, а затим се анализа ради уз помоћ система који се у Хјустону користи за тестирање космонаута, где се преко прстију шаке анализира крвни притисак сваке секунде, а уједно и ЕКГ сигнал. Затим веома софистицираним и сложеним математичким формулама лекари процењују ризик од новог напада или изненадне смрти.

Како објашњава доцент др Бранислав Миловановић, начелник неурокардиолошке лабораторије КБЦ „Бежанијска коса”, стручњаци су успели да докажу да је методологија под називом „математичка анализа биолошких сигнала” прецизна, да су због тога добили признања и да цела област неурокардиологије комбинује знања медицинара разних специјалности: кардиолога, неуролога, психолога, математичара и физичара.

– Математичком анализом биолошких сигнала можемо да утврдимо шта се догађа у организму. Процена ризика од инфаркта траје око два сата, затим пацијент одлази кући где наредна 24 сата носи холтере срца и притиска, а онда се резултати сабирају и математичком анализом процењује ризик. Највећи значај има „анса скен” софтвер који служи за скенирање функције аутоимуног нервног система. Захваљујући овом софтверу који обавља математички прорачун, можемо да видимо који тип поремећаја има болесник и онда се одређује који му је лек потребан – истакао је др Миловановић, који је, иначе, председник Удружења за неурокардиологију Србије, као и председник организационог одбора Другог интернационалног симпозијума из неурокардиологије „Неурокард 2010” који се од данас, под покровитељством 11 међународних организација, одржава у Београду. На овом јединственом симпозијуму ће бити речи управо о поменутој процени кардиоваскуларног ризика и изненадној срчаној смрти, али и хипертензији, кризама свести, дијабетесним и метаболичким неуропатијама, кардиоваскуларним неуролошким обољењима...

– Треба форсирати област персоналне медицине, односно да се одређују прави лекови за сваког пацијента. Сваки човек је јединка за себе, па када дође до нарушавања баланса аутономног нервног система, који управља радом свих органа, треба му одредити лек који му одговара. Правило је такво да се прво тестира пацијент који не пије медикамент, а затим да му се уведе лек. После месец дана поново следи тестирање, особа се прикључује на специјални уређај, даје му се одређени препарат и после неког времена можемо да увидимо да ли је терапија добра – рекао је наш саговорник.

Велике успехе медицинари су имали и са специфичним прегледима код такозваних криза свести код деце за које се претпоставља да имају несвестице због епилепсије, али овде се и први пут код нас, у случајевима хипертензије, крвни притисак испитује један по један откуцај. Др Миловановић објашњава да су за кризу свести у петини случајева одговорни кардиолошки разлози, а за остале случајеве „криви” су неуролошки симптоми и узроци непознатог порекла.

– Успешност у лечењу криза свести у КБЦ „Бежанијска коса” је од 80 до 90 одсто, што је изузетан проценат – додао је наш саговорник, нагласивши да симпозијум који се одржава у престоници из ове области има већ карактер историјског, јер ће му присуствовати импресиван број светских експерата из области неинвазивне кардиологије, неурокардиологије и других блиских научних области.

Д. Давидов-Кесар