Lečenje pomoću matematike

Oko 2.050 pacijenata u poslednjih deset godina testirano je u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa” jedinstvenom metodom na osnovu koje se kod pacijenta procenjuje rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, posebno infarkta srca. Najpre se testiraju pacijenti koji su preživeli srčani napad, a zatim se analiza radi uz pomoć sistema koji se u Hjustonu koristi za testiranje kosmonauta, gde se preko prstiju šake analizira krvni pritisak svake sekunde, a ujedno i EKG signal. Zatim veoma sofisticiranim i složenim matematičkim formulama lekari procenjuju rizik od novog napada ili iznenadne smrti.

Kako objašnjava docent dr Branislav Milovanović, načelnik neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa”, stručnjaci su uspeli da dokažu da je metodologija pod nazivom „matematička analiza bioloških signala” precizna, da su zbog toga dobili priznanja i da cela oblast neurokardiologije kombinuje znanja medicinara raznih specijalnosti: kardiologa, neurologa, psihologa, matematičara i fizičara.

– Matematičkom analizom bioloških signala možemo da utvrdimo šta se događa u organizmu. Procena rizika od infarkta traje oko dva sata, zatim pacijent odlazi kući gde naredna 24 sata nosi holtere srca i pritiska, a onda se rezultati sabiraju i matematičkom analizom procenjuje rizik. Najveći značaj ima „ansa sken” softver koji služi za skeniranje funkcije autoimunog nervnog sistema. Zahvaljujući ovom softveru koji obavlja matematički proračun, možemo da vidimo koji tip poremećaja ima bolesnik i onda se određuje koji mu je lek potreban – istakao je dr Milovanović, koji je, inače, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, kao i predsednik organizacionog odbora Drugog internacionalnog simpozijuma iz neurokardiologije „Neurokard 2010” koji se od danas, pod pokroviteljstvom 11 međunarodnih organizacija, održava u Beogradu. Na ovom jedinstvenom simpozijumu će biti reči upravo o pomenutoj proceni kardiovaskularnog rizika i iznenadnoj srčanoj smrti, ali i hipertenziji, krizama svesti, dijabetesnim i metaboličkim neuropatijama, kardiovaskularnim neurološkim oboljenjima...

– Treba forsirati oblast personalne medicine, odnosno da se određuju pravi lekovi za svakog pacijenta. Svaki čovek je jedinka za sebe, pa kada dođe do narušavanja balansa autonomnog nervnog sistema, koji upravlja radom svih organa, treba mu odrediti lek koji mu odgovara. Pravilo je takvo da se prvo testira pacijent koji ne pije medikament, a zatim da mu se uvede lek. Posle mesec dana ponovo sledi testiranje, osoba se priključuje na specijalni uređaj, daje mu se određeni preparat i posle nekog vremena možemo da uvidimo da li je terapija dobra – rekao je naš sagovornik.

Velike uspehe medicinari su imali i sa specifičnim pregledima kod takozvanih kriza svesti kod dece za koje se pretpostavlja da imaju nesvestice zbog epilepsije, ali ovde se i prvi put kod nas, u slučajevima hipertenzije, krvni pritisak ispituje jedan po jedan otkucaj. Dr Milovanović objašnjava da su za krizu svesti u petini slučajeva odgovorni kardiološki razlozi, a za ostale slučajeve „krivi” su neurološki simptomi i uzroci nepoznatog porekla.

– Uspešnost u lečenju kriza svesti u KBC „Bežanijska kosa” je od 80 do 90 odsto, što je izuzetan procenat – dodao je naš sagovornik, naglasivši da simpozijum koji se održava u prestonici iz ove oblasti ima već karakter istorijskog, jer će mu prisustvovati impresivan broj svetskih eksperata iz oblasti neinvazivne kardiologije, neurokardiologije i drugih bliskih naučnih oblasti.

D. Davidov-Kesar