Шпанија у срцу

"Али на тим лицима – лицима тупим и тврдоглавим, сировим и грубим, сличним онима која нам је, без угађања и са готово окрутним реализмом, оставило шпанско сликарство – било је нешто попут очајничке наде, нешто веома конкретно и, истовремено, веома универзално. Нисам после видео слична лица."

Дајући овај групни портрет, Октавио Паз је писао о Шпанији из времена грађанског рата 1936–1939. године и борцима који су у том рату бранили Републику. Међу њима је било и готово 40.000 добровољаца пристиглих са свих континената, јер је грађански рат у Шпанији, као ниједан други догађај у историји, потресао и покренуо на акцију планетарну јавност спремну да брани тамошњу младу, крхку Републику, конституисану 14. априла 1931. године.

Побуна

Седамдесет година после почетка тог грађанског рата, у Музеју историје Југославије данас ће бити отворена изложба "У част шпанских бораца" којом се исказује почаст југословенским интербригадистима и њиховим идеалима солидарности, братства и једнакости, идеалима због којих је њих више од 1.700 из свих крајева Краљевине Југославије отишло у Шпанију да брани Републику.

Све је почело 18. јула 1936. године када су генерали Мола, Санхурхо и Франко подигли побуну против легално изабране републиканске владе, али нису успели да на препад заузму Мадрид и Барселону.

Муњевито су формиране народне милиције за одбрану Републике, али су побуњеници на својој страни имали легионарске и мароканске јединице лојалне Франку. Помоћ је дошла и од фашистичке Италије и нацистичке Немачке, као и од Салазаровог режима у суседној Португалији.

Западне демократије, Велика Британија, а онда и Француска, поведене сопственим проценама и калкулацијама, неспремне на отворени сукоб са Силама осовине, издејствовале су истовремено, преко Друштва народа, политику немешања у овај грађански рат, тако да је легална власт изједначена са пучистима.

Солидарност са Републиком исказали су једино Мексико и Совјетски Савез (помоћ у оружју), па је у том колоплету ка Шпанији кренула река добровољаца, различитих, па и супротстављених идеолошких и политичких уверења, спремних и одлучних да сопственим животима бране шпанску републику од фашистичке опасности.

Солидарност

Изложба "У част шпанских бораца" представља сведочанство о том драматичном и трагичном тренутку шпанске и светске историје у 20. веку, као и о снази и величини људске солидарности.

И југословенски пример је у том погледу био и остао више него речит. Радници различитих занимања, понајвише рудари, затим студенти, а било је и средњошколаца, сељаци, службеници, лекари, инжењери, поморци, професионални војници, међу њима и неколико авијатичара, писци и уметници, али и професионални револуционари, било из земље или из иностранства, кретали су пут Шпаније, борили се у редовима републиканске војске и гинули на бојиштима око Мадрида, на Харами и Гвадалахари, Брунети, Теруелу, Белћите и Ебру. Више од половине Југословена је на тим бојиштима оставило своје кости.

Већина југословенских добровољаца је у Шпанију ишла под окриљем и каналима Коминтерне, али је та добровољачка заједница била и слика истинске идеолошке и политичке лепезе оног времена, од бољшевика до демократа, од анархиста до либерала. Следбеници Хрватске сељачке странке и Стјепана Радића имали су у Шпанији и своју добровољачку јединицу.

Ова шароликост, тако карактеристична за добровољце шпанског грађанског рата, била је последица једноставне чињенице – њих је окупио антифашизам, као упоришна тачка у одбрани Републике, а не бољшевизам.

Влада Републике је, после доношења одлуке о формирању Интернационалних бригада 22. октобра 1936. године, обећала свим добровољцима да ће постати грађани Шпаније. Слом Републике и потоња владавина генерала Франка гвозденом руком пуних 40 година претворили су ово обећање у недосегнути сан.

А онда је, 60 година касније, шпански парламент одлучио да свим борцима Интернационалних бригада додели право на шпанско држављанство.