Поделе довеле до трагедије

НОВИ ПАЗАР – Дугогодишња неслога између Угљанинове Листе за Санџак и Љајићеве Санџачке демократске партије кулминирала је на ванредним локалним изборима у недељу убиством Руждије Дуровића, оца четворо деце.
Дуровић је био кандидат за одборника Угљанинове странке, док је још нејасна партијска припадност осумњичених за убиство – Ертана Гегића, Исмета Дердемеза и Сеада Папића. Сулејман Угљанин тврди да је реч о људима из Љајићевог најближег окружења, док Љајић то негира, уз обећање новинарима да ће проверити да ли су уопште чланови његове странке. Та провера траје предуго, што, уз све чаршијске гласине, такође наводи на закључак да су они Љајићеви истомишљеници, односно да је до сукоба који је завршен убиством дошло због политике. Утврђивање разлога ове трагедије остаје посао истражних органа.

Празна реторика

Без сумње трагичан случај још више је подгрејао ионако узавреле политичке страсти у Новом Пазару, тако да сада позиви на мир и толеранцију двојице политичких лидера делују само као куртоазна, али празна реторика.

Корени тих већ годинама непомирљивих подела потичу још из половине деведесетих. Тадашњи студент Расим Љајић био је генерални секретар Странке демократске акције, прве и најјаче бошњачке партије, а Сулејман Угљанин њен председник. Међутим, Љајић ускоро оснива своју странку под називом Санџачка демократска партија и, док Угљанин заговара специјални статус Санџака, он својим суграђанима почиње да говори "да Сарајево јесте наш духовни центар, али је политички у Београду". Такав приступ и приближавање политичком врху Србије и те како помаже његовој политичкој харизми и јачању утицаја СДП-а у Санџаку, али између две бошњачке странке јача нетрпељивост.

Каснији политички успон Љајића, нарочито када постаје високи државни функционер, и те како слаби утицај Угљанинове коалиције Листа за Санџак (у којој је његов СДА најјача партија), што потврђују и изборни резултати. Модел "сарадње са Београдом" последњих нешто више од годину дана опробава и Угљанин подршком Влади Србије са своја два посланика, што му доноси политичке поене, нарочито када у Нови Пазар почињу да пристижу средства за инвестиције. Угљанин, који је пре две године изабран за председника новопазарске општине, додатни подстицај добија после одлуке владе да у општини уведе принудну управу. Распуштен је локални парламент, који му није био по вољи, пошто је одборничку већину имао противнички табор и он практично постаје моћник чијој се у Новом Пазару не приговара.

Но, ни Љајић не остаје без подршке из Београда, тако да пре ових избора потписује коалициони споразум са ДС-ом и Г17 плус, док Угљанин договара постизборну сарадњу са ДСС-ом и Новом Србијом. Због тога у Нови Пазар, током изборне кампање, пристижу и министри: Велимир Илић, Слободан Вуксановић, Зоран Стојковић, Слободан Лаловић, Млађан Динкић, Томица Милосављевић и потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић. Свако од њих, на свој начин, подржава и помаже "своју" коалицију, односно лидера и, сви заједно, нимало не доприносе смиривању већ нараслих политичких тензија.

У предизборном периоду политички лидери у Санџаку боре се и за наклоност верских поглавара, нарочито муфтије Муамера Зукорлића. Он јавно саопштава да у све то не жели да улази, посебно не са Угљанином, будући да је сарадњу с њим раскинуо још пре десет година. Међутим, непосредно пред изборе, муфтија издаје саопштење (односно Мешихат Исламске заједнице), у којем тврди да су присталице Листе за Санџак у време предизборног скупа упале у зграду Факултета за исламске студије и тамо вандалски причинили штету од 240.000 динара, као и да су у објекту, који Исламска заједница сматра светим, чак вршили нужду.

Проверен образац успеха

То је и те како разљутило Угљанина, који је, одбацивши те тврдње као неистините, ово оценио као срачунату подршку муфтије Расиму Љајићу.

Нови Пазар тако у напетој политичкој ситуацији очекује изборе, а готово свакодневно долази до инцидената. Лидери се оглашавају сваког часа, оптужујући један другог, што су вероватно неки од људи којима поштовање закона није јача страна протумачили као позив за "помоћ" коју они могу да пруже. Таквих је, без сумње, било и у једном и у другом табору, а извесно је да су очекивали да би за своје услуге могли касније да затраже неке привилегије. Напетост у граду кулминирала је трагедијом на бирачком месту, а грађанима који су још у страху остаје да рачунају на будућу уздржаност политичких противника и да верују у смиривање ситуације.