Podele dovele do tragedije

NOVI PAZAR – Dugogodišnja nesloga između Ugljaninove Liste za Sandžak i Ljajićeve Sandžačke demokratske partije kulminirala je na vanrednim lokalnim izborima u nedelju ubistvom Ruždije Durovića, oca četvoro dece.
Durović je bio kandidat za odbornika Ugljaninove stranke, dok je još nejasna partijska pripadnost osumnjičenih za ubistvo – Ertana Gegića, Ismeta Derdemeza i Seada Papića. Sulejman Ugljanin tvrdi da je reč o ljudima iz Ljajićevog najbližeg okruženja, dok Ljajić to negira, uz obećanje novinarima da će proveriti da li su uopšte članovi njegove stranke. Ta provera traje predugo, što, uz sve čaršijske glasine, takođe navodi na zaključak da su oni Ljajićevi istomišljenici, odnosno da je do sukoba koji je završen ubistvom došlo zbog politike. Utvrđivanje razloga ove tragedije ostaje posao istražnih organa.

Prazna retorika

Bez sumnje tragičan slučaj još više je podgrejao ionako uzavrele političke strasti u Novom Pazaru, tako da sada pozivi na mir i toleranciju dvojice političkih lidera deluju samo kao kurtoazna, ali prazna retorika.

Koreni tih već godinama nepomirljivih podela potiču još iz polovine devedesetih. Tadašnji student Rasim Ljajić bio je generalni sekretar Stranke demokratske akcije, prve i najjače bošnjačke partije, a Sulejman Ugljanin njen predsednik. Međutim, Ljajić uskoro osniva svoju stranku pod nazivom Sandžačka demokratska partija i, dok Ugljanin zagovara specijalni status Sandžaka, on svojim sugrađanima počinje da govori "da Sarajevo jeste naš duhovni centar, ali je politički u Beogradu". Takav pristup i približavanje političkom vrhu Srbije i te kako pomaže njegovoj političkoj harizmi i jačanju uticaja SDP-a u Sandžaku, ali između dve bošnjačke stranke jača netrpeljivost.

Kasniji politički uspon Ljajića, naročito kada postaje visoki državni funkcioner, i te kako slabi uticaj Ugljaninove koalicije Lista za Sandžak (u kojoj je njegov SDA najjača partija), što potvrđuju i izborni rezultati. Model "saradnje sa Beogradom" poslednjih nešto više od godinu dana oprobava i Ugljanin podrškom Vladi Srbije sa svoja dva poslanika, što mu donosi političke poene, naročito kada u Novi Pazar počinju da pristižu sredstva za investicije. Ugljanin, koji je pre dve godine izabran za predsednika novopazarske opštine, dodatni podsticaj dobija posle odluke vlade da u opštini uvede prinudnu upravu. Raspušten je lokalni parlament, koji mu nije bio po volji, pošto je odborničku većinu imao protivnički tabor i on praktično postaje moćnik čijoj se u Novom Pazaru ne prigovara.

No, ni Ljajić ne ostaje bez podrške iz Beograda, tako da pre ovih izbora potpisuje koalicioni sporazum sa DS-om i G17 plus, dok Ugljanin dogovara postizbornu saradnju sa DSS-om i Novom Srbijom. Zbog toga u Novi Pazar, tokom izborne kampanje, pristižu i ministri: Velimir Ilić, Slobodan Vuksanović, Zoran Stojković, Slobodan Lalović, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i potpredsednik vlade Ivana Dulić-Marković. Svako od njih, na svoj način, podržava i pomaže "svoju" koaliciju, odnosno lidera i, svi zajedno, nimalo ne doprinose smirivanju već naraslih političkih tenzija.

U predizbornom periodu politički lideri u Sandžaku bore se i za naklonost verskih poglavara, naročito muftije Muamera Zukorlića. On javno saopštava da u sve to ne želi da ulazi, posebno ne sa Ugljaninom, budući da je saradnju s njim raskinuo još pre deset godina. Međutim, neposredno pred izbore, muftija izdaje saopštenje (odnosno Mešihat Islamske zajednice), u kojem tvrdi da su pristalice Liste za Sandžak u vreme predizbornog skupa upale u zgradu Fakulteta za islamske studije i tamo vandalski pričinili štetu od 240.000 dinara, kao i da su u objektu, koji Islamska zajednica smatra svetim, čak vršili nuždu.

Proveren obrazac uspeha

To je i te kako razljutilo Ugljanina, koji je, odbacivši te tvrdnje kao neistinite, ovo ocenio kao sračunatu podršku muftije Rasimu Ljajiću.

Novi Pazar tako u napetoj političkoj situaciji očekuje izbore, a gotovo svakodnevno dolazi do incidenata. Lideri se oglašavaju svakog časa, optužujući jedan drugog, što su verovatno neki od ljudi kojima poštovanje zakona nije jača strana protumačili kao poziv za "pomoć" koju oni mogu da pruže. Takvih je, bez sumnje, bilo i u jednom i u drugom taboru, a izvesno je da su očekivali da bi za svoje usluge mogli kasnije da zatraže neke privilegije. Napetost u gradu kulminirala je tragedijom na biračkom mestu, a građanima koji su još u strahu ostaje da računaju na buduću uzdržanost političkih protivnika i da veruju u smirivanje situacije.