Да ли беспарица угрожава „Штаду”

Веледрогерија „Велефарм” и компанија „Хемофарм” из Вршца постигли су договор како ће убудуће решавати питање дужничко-поверилачких односа између највећег произвођача лекова и највеће домаће веледрогерије, будући да је вредност акција немачког произвођача „Штада” (како је потврђено из ове немачке компаније) опала 7,6 одсто највећим делом због неликвидности српских велетрговаца.

– Ове мере као крајњи и најважнији циљ имају наставак уредног снабдевања лековима грађана Србије. Несташице лекова неће бити, уз очекивање да ће државне и приватне здравствене установе бити у могућности да одрже ликвидност на задовољавајућем нивоу. Важан предуслов је да сви учесници у ланцу снабдевања лековима, у свом домену понесу терет и одговорност у заједничком послу од највишег јавног интереса, а то је здравље грађана Србије – потврђују из „Велефарма”.

Иако се из званичног саопштења „Велефарма” не види на који начин и када ће дугови бити надокнађени „Хемофарму” (који је иначе власник 25 одсто „Велефарма”), у овој веледрогерији кажу да је економска криза угрозила ликвидност државних и приватних здравствених установа. И да су се те тешкоће директно пренеле на веледрогерије, које представљају спону између произвођача и здравствених установа. Због тога је значајан број веледрогерија морао да престане са радом.

Иако је „Велефарм” као највећа веледрогерија те тешкоће највише и осетила, снабдевање тржишта лековима ни у једном тренутку није доведено у питање чак ни по цену предвидљивих проблема сопствене ликвидности, тврде у тој компанији.

У сређивање прилика на тржишту лековима укључиле су се водеће фармацеутске куће у Србији, настојањем да се пронађу модели сарадње који ће под различитим видовима пословања побољшати ликвидност целокупног фармацеутског сектора.

Као један од кључних учесника у проналажењу нових решења, „Велефарм” је са посебном пажњом припремао модел уређивања дужничко-поверилачких односа са „Хемофармом” као својим највећим добављачем.

У „Велефарму” потврђују да је за сваку похвалу укључивање и финансијски напор „Штаде” да преко „Хемофарма” подржи неопходно унапређење фармацеутског тржишта Србије. У том одговорном послу од великог утицаја је, сматрају у „Велефарму”, и ангажовање „Галенике”.

У „Хемофарму” јуче нису могли да коментаришу пад вредности акција „Штаде” чији су члан.

Брокер Бранислав Јоргић подсећа да је „Штада” имала много већи пад вредности акција у другој половини 2008. и првој половини 2009. године, него што је то сада случај, али да тада нису тако алармантно наступали.
– У јулу 2008. године једна акција на Немачкој берзи вредела је 48,28 евра, да би у марту 2009. године пала на 11,50 евра. У мају ове године једна акција је вредела 30 евра, данас се креће око 21,42 евра – каже Јоргић и додаје да неликвидност веледрогерија, односно прилив и одлив готовине и биланси стања нису директно повезани.

Упитан да ли је могуће да вредност акција „Штаде” падне само због лошег пословања у Србији, Јоргић каже да треба видети колико је учешће „Хемофарма” у укупним приходима „Штаде”. Разлог за пад акција једног од највећих произвођача лекова може бити и општа финансијска и привредна криза с једне, и пословни резултати „Хемофарма” с друге стране.

– На пад акција може утицати и то што је доскорашњи први човек „Хемофарма” Миодраг Бабић поднео оставку пре месец дана, тим пре што се „Хемофарм” везује за његово име. Друго је питање зашто је он поднео оставку – каже Јоргић.

Он истиче да овај пад акција није неуобичајен, па наводи и пример „Дојче банке”, чије су акције само од почетка септембра до данас пале више од 25 одсто.

Како се незванично сазнаје, „Хемофарм” је прошле године остварио 20 одсто укупног промета немачке „Штаде”, с учешћем профита од око 38 до 39 одсто. С таквим резултатима „Хемофарм” је био други по успеху у целој немачкој групацији.

Чињеница је, међутим, да је питање ликвидности веледрогерија било најболније и за немачког газду, што је у недавном интервју за наш лист потврдио и сам председник Управног одбора „Штаде” Хартмут Рецлаф истакавши „да је дефинитивно највећи проблем тржишта Србије чињеница да је велики број веледрогерија, преко којих се снабдевају апотеке и болнице, у кризи ликвидности. То доводи произвођаче лекова у велики проблем. ’Хемофарм’, редовно извршава све своје обавезе према држави, добављачима, својим запосленима, а са друге стране, у великом броју случајева у Србији, не може да своје уредно испоручене и од стране веледрогерија продате и наплаћене лекове наплати. Чињеница да у Србији веледрогерије отежано плаћају, чак и након 300 дана, лекове које су купиле, угрожава произвођаче лекова, који овој кризи ни на један начин нису допринели”.

Према његовим речима, финансијски резултати пословања „Штада групе” у првих шест месеци ове године давали су разлоге за оптимизам, јер је продаја расла за три одсто, приходи за четири, а ЕБИТДА 15 процената.

Упућени у дешавања у фармацеутској индустрији кажу да је за њих овакав сценарио очекиван. Извор „Политике” напомиње да су произвођачи лекова у договору с великим дистрибутерима још пре четири године с тржишта искључили мале дистрибутере који су били спремни да им плаћају авансно и у року од 30 дана, што су ови одбили, највероватније како би укрупнили тржиште и направили такозвану групу „седам великих дистрибутера” који су преузели цео посао. Сада велики трговци нису у могућности да плаћају произвођачима лекова, па испада да су фармацеутске куће саме платиле цех своје „пословне политике”, а све под изговором да мали дистрибутери нису имали адекватан простор за складиштење лекова.

Јасна Петровић