Da li besparica ugrožava „Štadu”

Veledrogerija „Velefarm” i kompanija „Hemofarm” iz Vršca postigli su dogovor kako će ubuduće rešavati pitanje dužničko-poverilačkih odnosa između najvećeg proizvođača lekova i najveće domaće veledrogerije, budući da je vrednost akcija nemačkog proizvođača „Štada” (kako je potvrđeno iz ove nemačke kompanije) opala 7,6 odsto najvećim delom zbog nelikvidnosti srpskih veletrgovaca.

– Ove mere kao krajnji i najvažniji cilj imaju nastavak urednog snabdevanja lekovima građana Srbije. Nestašice lekova neće biti, uz očekivanje da će državne i privatne zdravstvene ustanove biti u mogućnosti da održe likvidnost na zadovoljavajućem nivou. Važan preduslov je da svi učesnici u lancu snabdevanja lekovima, u svom domenu ponesu teret i odgovornost u zajedničkom poslu od najvišeg javnog interesa, a to je zdravlje građana Srbije – potvrđuju iz „Velefarma”.

Iako se iz zvaničnog saopštenja „Velefarma” ne vidi na koji način i kada će dugovi biti nadoknađeni „Hemofarmu” (koji je inače vlasnik 25 odsto „Velefarma”), u ovoj veledrogeriji kažu da je ekonomska kriza ugrozila likvidnost državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. I da su se te teškoće direktno prenele na veledrogerije, koje predstavljaju sponu između proizvođača i zdravstvenih ustanova. Zbog toga je značajan broj veledrogerija morao da prestane sa radom.

Iako je „Velefarm” kao najveća veledrogerija te teškoće najviše i osetila, snabdevanje tržišta lekovima ni u jednom trenutku nije dovedeno u pitanje čak ni po cenu predvidljivih problema sopstvene likvidnosti, tvrde u toj kompaniji.

U sređivanje prilika na tržištu lekovima uključile su se vodeće farmaceutske kuće u Srbiji, nastojanjem da se pronađu modeli saradnje koji će pod različitim vidovima poslovanja poboljšati likvidnost celokupnog farmaceutskog sektora.

Kao jedan od ključnih učesnika u pronalaženju novih rešenja, „Velefarm” je sa posebnom pažnjom pripremao model uređivanja dužničko-poverilačkih odnosa sa „Hemofarmom” kao svojim najvećim dobavljačem.

U „Velefarmu” potvrđuju da je za svaku pohvalu uključivanje i finansijski napor „Štade” da preko „Hemofarma” podrži neophodno unapređenje farmaceutskog tržišta Srbije. U tom odgovornom poslu od velikog uticaja je, smatraju u „Velefarmu”, i angažovanje „Galenike”.

U „Hemofarmu” juče nisu mogli da komentarišu pad vrednosti akcija „Štade” čiji su član.

Broker Branislav Jorgić podseća da je „Štada” imala mnogo veći pad vrednosti akcija u drugoj polovini 2008. i prvoj polovini 2009. godine, nego što je to sada slučaj, ali da tada nisu tako alarmantno nastupali.
– U julu 2008. godine jedna akcija na Nemačkoj berzi vredela je 48,28 evra, da bi u martu 2009. godine pala na 11,50 evra. U maju ove godine jedna akcija je vredela 30 evra, danas se kreće oko 21,42 evra – kaže Jorgić i dodaje da nelikvidnost veledrogerija, odnosno priliv i odliv gotovine i bilansi stanja nisu direktno povezani.

Upitan da li je moguće da vrednost akcija „Štade” padne samo zbog lošeg poslovanja u Srbiji, Jorgić kaže da treba videti koliko je učešće „Hemofarma” u ukupnim prihodima „Štade”. Razlog za pad akcija jednog od najvećih proizvođača lekova može biti i opšta finansijska i privredna kriza s jedne, i poslovni rezultati „Hemofarma” s druge strane.

– Na pad akcija može uticati i to što je doskorašnji prvi čovek „Hemofarma” Miodrag Babić podneo ostavku pre mesec dana, tim pre što se „Hemofarm” vezuje za njegovo ime. Drugo je pitanje zašto je on podneo ostavku – kaže Jorgić.

On ističe da ovaj pad akcija nije neuobičajen, pa navodi i primer „Dojče banke”, čije su akcije samo od početka septembra do danas pale više od 25 odsto.

Kako se nezvanično saznaje, „Hemofarm” je prošle godine ostvario 20 odsto ukupnog prometa nemačke „Štade”, s učešćem profita od oko 38 do 39 odsto. S takvim rezultatima „Hemofarm” je bio drugi po uspehu u celoj nemačkoj grupaciji.

Činjenica je, međutim, da je pitanje likvidnosti veledrogerija bilo najbolnije i za nemačkog gazdu, što je u nedavnom intervju za naš list potvrdio i sam predsednik Upravnog odbora „Štade” Hartmut Reclaf istakavši „da je definitivno najveći problem tržišta Srbije činjenica da je veliki broj veledrogerija, preko kojih se snabdevaju apoteke i bolnice, u krizi likvidnosti. To dovodi proizvođače lekova u veliki problem. ’Hemofarm’, redovno izvršava sve svoje obaveze prema državi, dobavljačima, svojim zaposlenima, a sa druge strane, u velikom broju slučajeva u Srbiji, ne može da svoje uredno isporučene i od strane veledrogerija prodate i naplaćene lekove naplati. Činjenica da u Srbiji veledrogerije otežano plaćaju, čak i nakon 300 dana, lekove koje su kupile, ugrožava proizvođače lekova, koji ovoj krizi ni na jedan način nisu doprineli”.

Prema njegovim rečima, finansijski rezultati poslovanja „Štada grupe” u prvih šest meseci ove godine davali su razloge za optimizam, jer je prodaja rasla za tri odsto, prihodi za četiri, a EBITDA 15 procenata.

Upućeni u dešavanja u farmaceutskoj industriji kažu da je za njih ovakav scenario očekivan. Izvor „Politike” napominje da su proizvođači lekova u dogovoru s velikim distributerima još pre četiri godine s tržišta isključili male distributere koji su bili spremni da im plaćaju avansno i u roku od 30 dana, što su ovi odbili, najverovatnije kako bi ukrupnili tržište i napravili takozvanu grupu „sedam velikih distributera” koji su preuzeli ceo posao. Sada veliki trgovci nisu u mogućnosti da plaćaju proizvođačima lekova, pa ispada da su farmaceutske kuće same platile ceh svoje „poslovne politike”, a sve pod izgovorom da mali distributeri nisu imali adekvatan prostor za skladištenje lekova.

Jasna Petrović