Сасвим озбиљан шаљивџија

Иван Тобић. Година: једва 30. Азилант из Смедерева са привременим боравиштем у Београду и трајном намером да тако и остане. Образовање: филозоф натуршчик у покушају да то и академски озваничи. Занимање: бесправни узурпатор свести, манипулатор подсвести и хроничар несвести... Политичко опредељење: свестрано, сврстано- несврстан.
Јавности је далеко познатији под псеудонимом: "Тобић Тобић, идол младих", као аутор, у најмању руку психотичног, хороскопа дневног таблоида "Курир". Један је од стожера уметничког, спиритуалистичког, езотеричног, псеудохришћанског, певачког, цртачког и  аскетског кружока: "Илегални посластичари који месе питу, булу и теријеру са све три руке, на тромеђи Дорћола, Врачара и Смедерева". Али, далеко је најпознатији као творац неких од највећих "новинарских патки", на које су се, минулих месеци, и те како напецали што престонички, што страни медији.

– Хоћеш пиво – још при упознавању Тобић потеже универзални аргумент за спутавање уврежене новинарске љубопитљивости.

– Наравно – на тврд је орах ударио...

– Углавном се људи питају на чему сам. Нарочито због хороскопа. Загледају ме чудно. Подозриво. Чим нешто није укалупљено и уобичајено по неким општим правилима понашања, одмах си чудак, наркоман, будала... А ја, к`о роса. Стреј, скроз. Чак и не једем пре писања, али шта ћеш. Слабо овде пролази суштина. Углавном се људи клизају по површини и то што виде на први поглед – то им је. Конкретно, ти хороскопи су некада заиста чиста зезанција. Много чешће прича, која се схвата једино ако прочиташ свих 12 знакова. Прикривена политичка порука. Прекор стања у којем друштво тавори као у наркози – вели, остављајући и даље сасвим довољно простора сумњи да је овде више реч о психотерапији неголи о интервјуу. Неко је ту на "каучу"...

Толико о хороскопу. Поменуте "патке" су далеко занимљивија тема, а и пиво је нестрпљиви конферансије који чини све да разговор тече форсираним ритмом. Тече метафора, или...

Елем, у режији Тобића и сабраће из Илегалних посластичара, са посебним нагласком на Павла Ћосића, великог мајстора братства, јавности су биле сервиране приче о фамозном кафићу "Осама", који се, наводно, налази баш преко пута амбасаде Сједињених Држава, малопривреднику из унутрашњости Србије који производи лажне хрватске регистарске таблице на магнет, као и прича о сукобу двојице комшија из околине Смедерева због љубави једног од њих према кози оног другог. Има ту још доста тога, али ове три "вести" су заиста биле бум.

– Па јесу. Заиста. А све почне из зезања, како то иначе обично и бива. Што се "Осаме" конкретно тиче, а њу су пренеле чак и америчка и хрватска штампа, све се закувало једног сморног, кишног дана у кафаници "Језеро" у Сарајевској улици. Седели смо, цугали неко пиво и онако, у доколици, чаврљали на тему оближњег старачког дома. Кренула је игра речи: сам, самоћа, самотно и... ето и Осаме. На то се надовезала и близина америчке амбасаде и – ето светске вести. Одлучили смо да је профурамо на Интернет, медији су легли на руду и све остало је историја. Могу ти рећи да су наши испали много професионалнији и паметнији од странаца. Они су пукли на насловне стране, здраво за готово. Још са све интервјуом са виртуелним власником виртуелног кафића... Слично је било и оно са хрватским таблицама. Огласило се њихово правосуђе, полиција, јавност... – сада је већ сасвим јасно да у овоме младићу чучи нешто једнако бриљантно колико и опасно. Сасвим је убеђен да баш ништа лоше не може произаћи из свега тога, колики год и какав год ефекат био.

– Наш циљ и јесте да разобличимо то неко новинарско и друштвено лицемерје. Да пружимо рендгенски поглед на стање ствари. Да тргнемо људе. Натерамо их да размишљају. Да не гутају баш све што им се сервира. Без икакве намере да било коме нанесемо штету. Једноставно, тражимо за себе и за друге безусловну и неограничену слободу. У сваком смислу, па како год нас разумни, или неразумни схватали...

Ко зна, можда је баш овај момак, у којем су се и речју и ликом једнако сплели Салвадор Дали, Чарлс Буковски, Јесењин и најобичнији београдски "дрипац", управо тај месија свести, тако нам – преко потребан. Или је, пак, хронични пубертетлија у спрези с малиганима. Ко зна. Како год.

-----------------------------------------------------------

За укидање виза

Једна од наредних акција Илегалних посластичара биће, по казивању Тобића, штрајк глађу за укидање виза, пред амбасадама оних земаља за које нам требају визе. Уколико то не уроди плодом, друга фаза акције биће штрајк преждеравањем пред оним, малобројним, амбасадама за чије нам земље визе нису потребне, с циљем да их и они уведу.