Sasvim ozbiljan šaljivdžija

Ivan Tobić. Godina: jedva 30. Azilant iz Smedereva sa privremenim boravištem u Beogradu i trajnom namerom da tako i ostane. Obrazovanje: filozof naturščik u pokušaju da to i akademski ozvaniči. Zanimanje: bespravni uzurpator svesti, manipulator podsvesti i hroničar nesvesti... Političko opredeljenje: svestrano, svrstano- nesvrstan.
Javnosti je daleko poznatiji pod pseudonimom: "Tobić Tobić, idol mladih", kao autor, u najmanju ruku psihotičnog, horoskopa dnevnog tabloida "Kurir". Jedan je od stožera umetničkog, spiritualističkog, ezoteričnog, pseudohrišćanskog, pevačkog, crtačkog i  asketskog kružoka: "Ilegalni poslastičari koji mese pitu, bulu i terijeru sa sve tri ruke, na tromeđi Dorćola, Vračara i Smedereva". Ali, daleko je najpoznatiji kao tvorac nekih od najvećih "novinarskih patki", na koje su se, minulih meseci, i te kako napecali što prestonički, što strani mediji.

– Hoćeš pivo – još pri upoznavanju Tobić poteže univerzalni argument za sputavanje uvrežene novinarske ljubopitljivosti.

– Naravno – na tvrd je orah udario...

– Uglavnom se ljudi pitaju na čemu sam. Naročito zbog horoskopa. Zagledaju me čudno. Podozrivo. Čim nešto nije ukalupljeno i uobičajeno po nekim opštim pravilima ponašanja, odmah si čudak, narkoman, budala... A ja, k`o rosa. Strej, skroz. Čak i ne jedem pre pisanja, ali šta ćeš. Slabo ovde prolazi suština. Uglavnom se ljudi klizaju po površini i to što vide na prvi pogled – to im je. Konkretno, ti horoskopi su nekada zaista čista zezancija. Mnogo češće priča, koja se shvata jedino ako pročitaš svih 12 znakova. Prikrivena politička poruka. Prekor stanja u kojem društvo tavori kao u narkozi – veli, ostavljajući i dalje sasvim dovoljno prostora sumnji da je ovde više reč o psihoterapiji negoli o intervjuu. Neko je tu na "kauču"...

Toliko o horoskopu. Pomenute "patke" su daleko zanimljivija tema, a i pivo je nestrpljivi konferansije koji čini sve da razgovor teče forsiranim ritmom. Teče metafora, ili...

Elem, u režiji Tobića i sabraće iz Ilegalnih poslastičara, sa posebnim naglaskom na Pavla Ćosića, velikog majstora bratstva, javnosti su bile servirane priče o famoznom kafiću "Osama", koji se, navodno, nalazi baš preko puta ambasade Sjedinjenih Država, maloprivredniku iz unutrašnjosti Srbije koji proizvodi lažne hrvatske registarske tablice na magnet, kao i priča o sukobu dvojice komšija iz okoline Smedereva zbog ljubavi jednog od njih prema kozi onog drugog. Ima tu još dosta toga, ali ove tri "vesti" su zaista bile bum.

– Pa jesu. Zaista. A sve počne iz zezanja, kako to inače obično i biva. Što se "Osame" konkretno tiče, a nju su prenele čak i američka i hrvatska štampa, sve se zakuvalo jednog smornog, kišnog dana u kafanici "Jezero" u Sarajevskoj ulici. Sedeli smo, cugali neko pivo i onako, u dokolici, čavrljali na temu obližnjeg staračkog doma. Krenula je igra reči: sam, samoća, samotno i... eto i Osame. Na to se nadovezala i blizina američke ambasade i – eto svetske vesti. Odlučili smo da je profuramo na Internet, mediji su legli na rudu i sve ostalo je istorija. Mogu ti reći da su naši ispali mnogo profesionalniji i pametniji od stranaca. Oni su pukli na naslovne strane, zdravo za gotovo. Još sa sve intervjuom sa virtuelnim vlasnikom virtuelnog kafića... Slično je bilo i ono sa hrvatskim tablicama. Oglasilo se njihovo pravosuđe, policija, javnost... – sada je već sasvim jasno da u ovome mladiću čuči nešto jednako briljantno koliko i opasno. Sasvim je ubeđen da baš ništa loše ne može proizaći iz svega toga, koliki god i kakav god efekat bio.

– Naš cilj i jeste da razobličimo to neko novinarsko i društveno licemerje. Da pružimo rendgenski pogled na stanje stvari. Da trgnemo ljude. Nateramo ih da razmišljaju. Da ne gutaju baš sve što im se servira. Bez ikakve namere da bilo kome nanesemo štetu. Jednostavno, tražimo za sebe i za druge bezuslovnu i neograničenu slobodu. U svakom smislu, pa kako god nas razumni, ili nerazumni shvatali...

Ko zna, možda je baš ovaj momak, u kojem su se i rečju i likom jednako spleli Salvador Dali, Čarls Bukovski, Jesenjin i najobičniji beogradski "dripac", upravo taj mesija svesti, tako nam – preko potreban. Ili je, pak, hronični pubertetlija u sprezi s maliganima. Ko zna. Kako god.

-----------------------------------------------------------

Za ukidanje viza

Jedna od narednih akcija Ilegalnih poslastičara biće, po kazivanju Tobića, štrajk glađu za ukidanje viza, pred ambasadama onih zemalja za koje nam trebaju vize. Ukoliko to ne urodi plodom, druga faza akcije biće štrajk prežderavanjem pred onim, malobrojnim, ambasadama za čije nam zemlje vize nisu potrebne, s ciljem da ih i oni uvedu.