И РТС и закон против ТВ преноса

Скупштина Србије и РТС поново преговарају о директним преносима парламентарних заседања након још једне одлуке Јавног сервиса да у току седнице искључи камере. О дугу Скупштине за досадашње преносе који, по проценама Јавног сервиса, износе око 3,3 милиона евра у понедељак би требало да разговарају председница парламента Славица Ђукић-Дејановић и први човек РТС-а Александар Тијанић. Он за „Политику” јуче није хтео да говори о детаљима потраживања РТС-а, истакавши да ћемо све одговоре добити после састанка, а председница Скупштине је саопштила само да ће се пронаћи задовољавајуће решење.

Секретар Скупштине Вељко Одаловић очекује да ће парламент следеће године имати већи буџет, јер ће Скупштина Србије, осим што ће бити домаћин парламентарне Скупштине ОЕБС-а, имати и трошкове због регулисања обавеза према РТС-у. Он је за РТС рекао да сада, захваљујући разумевању руководства РТС-а, постојао континуиран и редован пренос свих заседања.

Одаловић је, иначе, пре неколико дана најавио да ће парламент учинити све да што пре почне да ради парламентарни канал, који се најављује већ неколико година. „Имамо готов пројекат производње комплетног сигнала, а томе смо прилагодили и део опреме, технике и простора. Нисмо одмакли много, али нећемо одустати”, навео је Одаловић.

Спор око тога да ли и колико парламент треба да плати РТС-у за директне преносе такође траје годинама, Скупштина, колико је познато, никада није ништа платила, па се спекулише да је то начин да се укину преноси, који су ионако скупи, слабо гледани, а блокирају програмску шему коју је РТС дужан да испоштује. Уз све то, не постоји ни законска обавеза Јавног сервиса да преноси седнице.

„Тијанић је у праву када каже да не постоји закон који би Јавни сервис на преносе обавезивао. Мислим да постоји потреба да се рад Скупштине преноси, али и да треба уредити односе како би РТС који мора да ангажује људе, технику и време, могао да се посвети и другим темама. Смета ми што се о овом проблему прича само када дође до прекида преноса и после тога падне у заборав. Овакве или сличне ситуације смо имали бар три пута. У сваком случају, трошкови треба да се покрију”, каже Горан Караџић, заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције. Он додаје да се нада да за 10 или 15 година неће ни бити потребе да се скупштинске седнице преносе на телевизији.

Директне ТВ преносе опозиција је деведесетих година сматрала неопходним да би се уопште чуо њен глас и касније их је истицала као највећу демократску тековину од поновног увођења вишепартијског система. Због тога и данашња опозиција на укидање преноса гледа као рушење те тековине.

Раде Вељановски, професор на Факултету политичких наука, каже, међутим, да јавност рада парламента не треба поистовећивати са преносима. „Јавност рада парламента у савременом друштву уведена је још када није било ни телевизије ни радија, када су присуствовали само новинари из штампе. У закону нигде не пише да је Јавни сервис обавезан да обавља директне телевизијске преносе. Напротив, пише да РТС има обавезу да пружи информативне, образовне, културне, дечје, религијске, програме за мањине. Подсећам да је Александар Тијанић пре годину и по дана рекао да због тога што мора директно да преноси седнице Скупштине нема довољно места за дечји и религијски програм”, каже Вељановски и истиче да је Јавни сервис до сада подлегао политичким притисцима парламента и странака.  

„Наравно, можемо да разговарамо да ли би било добро да седнице преноси, без обзира на то што није обавеза РТС-а. Ја сам сагласан – било би добро. Али и да Скупштина има новац да плати пренос заседања, РТС није дужан да прихвати тај притисак и да стално преноси седнице у целини. Став да је то једини или најбољи начин извештавања о раду парламента уништава новинарску професију”, каже Вељановски.

Иван Андрић, посланик ЛДП-а и члан Програмског савета РТС-а, каже, међутим, да РТС и није јавни сервис. „Тај задатак годинама не испуњава, рачуна на права проистекла из тога али не и на обавезе, које углавном избегава. Преноси заседања Скупштине Србије су демократско достигнуће и зато треба да чујемо шта је алтернатива, јер проблеми око преноса трају годинама. Алтернатива би могла бити емисија у којој би свака странка добила пропорционално време, али и то ће коштати.” Андрић каже и да на телевизији има много реприза, а да се од Скупштине тражи 600 евра на сат, иако су трошкови преноса минимални. „Ако се пренос плаћа, онда то улази у јавне набавке па иде на тендер и бира се онај ко даје најбољу понуду.”

В. Д. – И. А. – Г. Н.

----------------------------------------------

Вељановски: Ни Би-Би-Си то није радио

Кад РТС једнога дана буде дигитализован (после 4. априла 2012. године) и када буде добио још два дигитална канала, онда ће моћи, као и Би-Би-Си, да један од канала посвети парламентарним заседањима у целини. Али ја подсећам да Би-Би-Си док није имао дигиталну технологију и док је имао мали број канала, није директно преносио сва заседања, већ само када су била важна.

Зато одлука о преносима треба да буде искључиво одлука екипе Јавног сервиса. Подсећам, када политичари и посланици парламента то захтевају, крше два закона – Закон о јавном информисању и Закон о радио-дифузији где је изричито написано да политички органи и политичке институције не могу да утичу на концепцију ниједног медија, а посебно Јавног сервиса, објашњава Раде Вељановски.

----------------------------------------------

Понуда Б 92

У медијима се пре неколико месеци спекулисало и да би преносе скупштинских седница могао да преузме програм Б 92 инфо који се емитује само преко кабловских оператера.

Први човек Б92 Веран Матић рекао је у априлу ове године да је његова кућа још пре неколико година послала захтев Скупштини да јој се дозволи пренос делова седница, без надокнаде.

„Тражили смо и да нам дозволе да два пута у току заседања петнаестак минута наше камере уђу у салу и сниме заседање и да снимамо рад скупштинских одбора. Тражили смо и слободније кретање и снимање унутар зграде и линк за укључења уживо. Али, одговор никада није стигао. Нисмо тражили никакву финансијску надокнаду за то”, рекао је Матић.

----------------------------------------------

Андрић: Скупштински пренос гледа око 300.000 грађана

Кад је реч о гледаности скупштинских преноса, они су по подацима које је до сада саопштавала агенције АГБ Нилсен медија рисерч, знато испод, рецимо, спортских догађаја. Пиплметри те агенције измерили су највећи гледаност док је трајала седница Скупштине одржана поводом проглашења независности Косова и Метохије, пре две године. Седницу је гледало око 1,3 милиона грађана, односно између 18 и 19 одсто грађана, што је око четири пута више него што је уобичајено.

Иван Андрић, посланик ЛДП, каже да „преносе из парламента гледа око 300.000 људи у просеку, што није мало и они су свакако добри за говор без цензуре“.