Музеј без народа

Прошло је седам година од када је Народни музеј у Београду затворио сталну поставку, a осам од када је организована донаторска вечера на иницијативу Зорана Ђинђића за комплетну реконструкцију овог здања. Као најчешћи рок комплетног завршетка зграде спомињала се 2010, а потом и 2012. година. Укупна сума за реконструкцију Народног музеја износила је између 25 и 29 милиона евра.

Компликовани случај реконструкције Народног музеја почиње избором главног и одговорног архитекте професора др Милана Ракочевића (2004) чији пројекат добија награду Привредне коморе Србије. Проблем пресељења уметничких дела из зграде музеја Народни музеј покушава да реши уговором са предузећем Кунстранс које према светским стандардима због тога гради депо у Крњачи. Месечни закуп износио је 35.000 евра. Уметнине никада нису пребачене у тај депо.

Министарство културе Србије је крајем 2008. године покренуло експертизу овог депоа, који је узгред, претходно министарство одобрило, а финансијски аспект и локацију поред бензинске пумпе процењује  као „штетне за државу”.

Експертски тим Министарства културе проглашава пројекат архитекте Милана Ракочевића нерационалним и 12. августа 2010. расписује нови конкурс за пројекат реконструкције Народног музеја у Београду. Група интелектуалаца недавно упућује и апел јавности за „хитно обустављање новог конкурса за пројекат реконструкције Народног музеја и враћање на већ прихваћени” (Ракочевићев, прим. аут.).

Вишегодишње одуговлачење реконструкције једне од најважнијих националних институција има далекосежне последице. На пример, две генерације дипломираних историчара уметности нису биле у могућности да ван уџбеника виде вредности које чува Народни музеј, а све то у околностима када је одлазак у иностране музеје био готово немогућ.

Ко ће сносити одговорност за осам година одуговлачења, стављања случаја на страну, одобравања па поништавања пројеката? Константно српско ламентирање над значајем националне културе пада у воду пред случајем Народног музеја.

Поновни помак с мртве тачке учињен је прекјуче када је жири Министарства културе саопштио да је пет пројеката ушло у ужи избор. Финални резултат биће познат 29. новембра. Остаје мало нејасно зашто су пројекти остали недоступни јавности, када се Министарство културе у случају Народног музеја често позива на јавност у раду.

Од Министарства културе се очекује и да реши проблем пресељења дела која се, делом, још налазе спакована у Народном музеју.

Очекује се и поштовање рокова почетка радова (почетак 2011), као и завршетак 2012. Очекује се да нова зграда Народног музеја после темељне реконструкције поред функционалности заличи на уметничко дело као што је случај са осталим музејима у свету.