БДП расте, инфлација не забрињава

Раст бруто друштвеног производа (БДП) ове године биће између један и по и два одсто, изјавио је премијер Мирко Цветковић и заложио се за на нови модел развоја заснован на расту производње и извоза.

Цветковић је на округлом столу „Економист медија групе” рекао да је опоравак Србије најснажнији у окружењу и да је криза показала да је досадашњи модел раста неодржив те да се мора тежити новом који подразумева повећање производње и извоза. „Пре кризе раст БДП-а био је заснован на прегрејаној домаћој тражњи, која је била неодржива у дужем периоду, јер је показала све ризике и слабости, посебно дефицит који је између 18 и 19 одсто БДП и претио да озбиљно угрози макроекономску стабилност”, навео је премијер.

Према речима Цветковића, тренутно постоји притисак на цене хране и мора се радити на задржавању инфлације у задатим оквирима односно на шест одсто плус-минус два. У том смислу, како је казао, мора постојати рестриктивна монетарна политика, али она негативно утиче на раст.

Цветковић је истакао и да Влада често има конфликт интереса сама са собом, јер са једне стране жели да буџет буде више окренут капиталним инвестицијама, а мање техничкој потрошњи, а са друге стране жели да се повећају плате и пензије. „То је у сукобу једно са другим, а решавање тих конфликата је оптерећено ставовима који нису чисто економски. Није проблем у економском знању него у решавању конфликата у Влади”, навео је премијер.

Говорећи о инфлацији гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић оценио је, на истом скупу, као могуће да инфлација у Србији до краја године бити изнад циљаног нивоа од шест одсто, али је изразио наду да раст цена неће прећи горњу границу циља од осам одсто.

„Ако се то деси неће бити смак света”, рекао је Шошкић и изразио очекивање да ће држава урадити свој део посла по питању раста контролисаних цена. Шошкић је подсетио да ће према договору са Међународним монетарним фондом плате у јавном сектору и пензије почетком 2011. године бити повећане за шестомесечну инфлацију. Према његовим речима, тих шест месеци укључује месеце у којима су се догодили јаки поремећаји цена хране, истакавши да ће, што та корекција буде већа, инфлација бити додатно стимулисана кроз раст тражње. Шошкић је нагласио да ће мере монетарне политике у будућности зависити и од тога какав ће бити ефекат одмрзавања плата и пензија, од тога да ли ће неке цене расти више или мање и подсетио да све мере монетарне политике имају своју цену и ако се утиче на смањење тражње, то ће имати и ефекат на мањи раст бруто домаћег производа.

Што се тиче девизног курса, Шошкић је истакао да су његове промене у флуктуирајућем режиму (какав има Србија) нормалне и да нису мале, али нису ни велике. Он је навео да је динар од почетка године ослабио око 10 одсто, а од маја до сада слабљење домаће валуте било је шест до седам одсто.

А стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Богдан Лисоволик не очекује да ће бити продужен аранжман Србије са том међународном финансијском институцијом, који истиче у априлу 2011. године. „О потреби продужетка аранжмана одлучиваће власти у Србији, али ако Србија примени правила фискалне одговорности, договорена током ревизије текућег аранжмана, неће јој бити потребан нови аранжман”, рекао је Лисоволик.

Измене Закона о буџетском систему, које су на дневном реду Скупштине Србије, према оцени Лисоволика, даће Влади Србије добар фискални оквир и добро оруђе које ће помоћи да се привреда развија и без програма ММФ-а, а биће и подстицај за јавне инвестиције.

И Лисоволик сматра да је потребан нови модел привредног раста у Србији који ће се заснивати на подршци извозу и домаћој валути, као и промоцији штедње. „У Србији је већ постигнут привредни опоравак, иако слаб, који је заснован на здравим основама услед пораста извоза”, истакао је Лисоволик.

Циљеви текућег аранжмана Србије са ММФ-ом вредног око три милијарде евра, како је додао, делимично су испуњени јер је постигнута стабилност банкарског сектора, договорена су правила фискалне одговорности, а преостало је да се смање издаци за пензије, који сада износе 13 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Лисоволик је најавио да ће у другој половини октобра мисија ММФ-а доћи у Србију поводом шесте ревизије текућег аранжмана. ММФ, како је истакао, никад није био благ у преговорима са српским властима, а одмрзавање плата и пензија пре договореног рока компромисно је решење изнуђено социјалним стањем запослених у јавном сектору и пензионера.

У.Е.Р.

-----------------------------------------------------

 „Делта” највећа српска фирма(/slika2)

„Делта холдинг” је на првом месту међу српским предузећима по висини прихода у прошлој години, и прва је приватна компанија која се нашла на тој позицији, речено је приликом доделе награда „Економист медија групе” најуспешнијим српским компанијама.

Последњих година је на врху листе ТОП 300 те медијске групације била Нафтна индустрија Србије.

Збир консолидованих прихода предузећа „Делта М” и „Делта спорт” прошле године био је 160,7 милијарди динара.

На другом месту је Електропривреда Србије (ЕПС) са остварене 154,2 милијарде динара. Када је реч о нето добити, прво место је заузео „Телеком Србије” са 13,3 милијарде динара нето профита.

Директор корпоративних комуникација „Делта холдинга” Јелена Крстовић рекла је примајући награду да су такви резултати значајни јер су остварени у години кризе. „Када би неко погледао медије, мислио би да нећемо данас бити овде, а камоли да ћемо добити признање”, казала је Крстовић. Она је додала да је било тешко због кризе, али да су одрживим пословањем и добрим управљањем кризом остварили такав резултат.

Директор „Телекома” Бранко Радујко рекао је примајући награду да су нето добит остварили иако је и сектор телекомуникација захватила криза и да признање припада акционарима, запосленима и свим корисницима. Он је изразио очекивање да ће процес продаје „Телекома” бити успешан. Радујко је казао да ће без обзира на кризу нето добит Телеком групе бити на нивоу из прошле године и изразио је уверење да неће бити драматичних удара „од стране домаће валуте”.

Бета