Брамерц и Филе различито о Србији

Од нашег специјалног извештача

Хаг, 6. октобра – Србија треба да учини више у потрази за преосталим оптуженицима и да појача средства и ресурсе за њихово проналажење и хапшење, рекао је Серж Брамерц у данашњем обраћању европском одбору представничког дома холандског парламента. Брамерц је заједно са европским комесаром за проширење и политику према суседима Штефаном Филеом гостовао на позив парламентараца Холандије који су желели да чују њихова мишљења пре заседања Савета ЕУ 25. октобра и доношења одлуке о прослеђивању захтева Србије за чланство у ЕУ Европској комисији.

Брамерц је неколико пута поновио да не може да суди о политичким одлукама које могу произаћи из његовог данашњег обраћања, јер је на холандским политичарима да томе одлуче, али да он начелно подржава политику условљавања евроинтеграција сарадњом са Трибуналом у Хагу. „Условљавање је важно и досад се показало успешним”, казао је поред осталог Брамерц.

Одговарајући на питања посланика он је истакао да је „у односу на 2008. годину сарадња са трибуналом боља, јер тада није постојала политичка воља да се сарађује”. Брамерц је такође објаснио да је у јуну заједно са извештајем о сарадњи дао и неколико препорука Београду, пре свега у погледу оперативног деловања. „Србија је те препоруке прихватила, али је потребно време да се оне спроведу у дело”, оценио је Брамерц.

Чланове холандског европског парламентарног одбора ипак је занимало зашто је после два узастопна позитивна извештаја његов тон према сарадњи Србије сада донекле критичан. Он је то објаснио чињеницом да су информације до којих је дошао, као и активности које је Србија предузела после хапшења Радована Караџића утицале на његов оптимизам и ентузијазам. Брамерц је рекао да је задовољан сарадњом из области доставе тражених докумената и на другим пољима, али да хапшење оптуженика остаје неиспуњени циљ.(/slika2)

Преовлађујући утисак холандских посланика после Брамерцовог излагања био је да још не треба одобрити наредни корак Србије у евроинтеграцијама, већ да треба сачекати његов наредни извештај и њиме условити прослеђивање захтева Србије за чланство Европској комисији. С тиме се није сложио Филе који је нагласио да прослеђивање кандидатуре Србије у октобру никако не би значило чињење уступака Србији нити снижавање критеријума и одустајање од условљавања.

„Напротив, тиме бисте само охрабрили Србију да начини преостале кораке и заврши сарадњу са трибуналом . Сада је 10 година откако је Србија окренула страницу историје. Свака земља која жели у ЕУ има једнаке услове које мора да испуни, али и свака има свој пакет који носи”, казао је Филе и подсетио да је Београд доношењем заједничке резолуције у УН са свих 27 држава ЕУ направио важан искорак.

„Претпостављам да за вас није тајна да су многи, нећу рећи сви, министри спољних послова ЕУ, проценили да је још у септембру било време за прослеђивање кандидатуре Београда у ЕК. У процесу проширења, односно током преговора о чланству, има више од 100 тачака на којима је потребан пристанак свих за наставак процеса”, објаснио је Филе и рекао да би сада био прави тренутак да се Београд охрабри, а не да буде блокиран.

Посланици европског одбора разговараће са холандским министром пре одлуке 25. октобра, али још није познато ко ће представљати Холандију на министарском заседању које ће бити одржано у Луксембургу. Досад је холандска влада све одлуке које су биле у вези са евроинтеграцијама доносила уз консултације са својим парламентом. Према оцени Хенка Ормела, представника донедавно владајућих демохришћана, атмосфера је достигла „критичну тачку”, а став његове партије је да је „Србија добродошла у ЕУ, али да жртве и правда не смеју да буду заборављене”.

Владимир Јокановић