Страх од повратка у "дивље деведесете"

Да ли су се "дивље деведесете" вратиле у живот Русије, пита се овог јутра јавност земље, слушајући појединости о убиству Андреја Козлова (41) – другог у хијерархији централне банке, који је у четвртак увече скончао у локви крви, изрешетан куршумима двојице плаћених револвераша.

Козлов је у банкарству из времена последње декаде власти совјета уживао репутацију неподмитљивог вереника законитости, па је у том својству предводио кампању централе против руских банака превараната. Почетком деведесетих, оне су осакатиле милионе руских грађана, проневеривши животне уштеђевине.

Овај банкар који је у централној банци од 1991. избио је у највиши ешелон те институције 1995. и постао први заменик 1997. У Банци Русије, овај ентузијаста је "председавао" затварању 44 банке, оптужене за нечисто пословање и прање новца.

Осим овог, Козлов је заслужан за увођене обавезе уплате тзв. мандатног депозита банака, што би требало да буде гаранција за сигурност њихових прикупљаних штедних улога према грађанима.

У последњих неколико месеци, први заменик шефа централне банке енергично се залагао за трајну забрану активности унутар банкарског сектора свих оних који су ухваћени у избегавању пореза.

Набројане мере сматрају се кључним у напору власти да поврате унутрашње али и инострано поверење у руско банкарство, што је предуслов очекиваног ширења послова света с Русијом.

Разумљиво – овог јутра, после тек завршених комеморација Козлову, поред других места и у влади Фраткова, главно постављено питање јавности тиче се судбине његових започетих реформи. Да ли је ово крај реформи, или ће овакав бити крај и свакога другог, који се њих буде латио после Козлова?

Убиство Козлова, прве тако високорангиране личности од 2000. године и доласка на власт Путина, јесте "изазов руским властима", изјавио је Анатолиј Чубајс, утврђујући нешто што је и без тога јасно, с обзиром на податак да у Русији годишње ишчезне више од 300 милијарди долара, дабоме, разуђеним каналима опште корумпираности земље.

Путин прети обрачуном с тим системом, али досад није много учињено. Машина функционише уз помоћ давања и узимања мита, а ко покушава да угрози систем, завршава као Козлов.

"Организовани криминал и крупни капитал крећу руку подруку и чине шта им је воља, а влада је беспомоћна", коментарисао је овај догађај Виктор Иљухин, шеф комитета Думе Русије за безбедност.

И док изјаве сличног садржаја следе једна за другом, у сећање се враћа тзв. црни списак досад нерасветљених убистава, сличних овом: Николај Лихачов, Роселколозбанк – убијен 1993; Владислав Листјев, директор ТВ канала 1 – убијен 1995; Иван Кивелиди, председник Росбизнисбанка – убијен 1995; Пол Татум, Американац сувласник Радисон-Славјанскаја – убијен 1996; Галина Старовојтова борац за људска права – убијена 1998; Михајил Мањевич, руководилац приватизације у Санкт Петербургу – убијен 1997; Виталиј Гамов, шеф граничне службе на Сахалину – убијен 2002; Валентин Цветков, губернатор магадана – убијен 2002... итд.