"Скрнављење" пророка Мухамеда

Трагом вести

Папин позив на продубљивање дијалога између религија и култура, упућен током његове посете Немачкој, претворио се, стицајем прилика, у своју супротност и – провокацију.

Муслимански свет се усталасао и поглавар римокатоличке цркве суочава се са ултимативним захтевима да повуче речи из предавања на универзитету у Регензбургу које су се тицале пророка Мухамеда и јавно се извини верницима.

Уследиле су и претње утицајних исламских организација и удружења, као што је Муслиманско братство из Египта, да ће, уколико се то не догоди, муслиманске земље раскинути односе са Ватиканом.

Цитат из средњег века

Лавина је кренула и гнев се шири исламским светом и Ватикан се грозничаво труди да учини што се још учинити може и ублажи последице чије се размере у овом часу не могу предвидети.

Званични представник Ватикана Фредерико Ломбарди је у првом реаговању објаснио да Бенедикт XVI није имао намеру да повреди верска осећања муслимана и да је његова преокупација управо дијалог међу различитим религијама и културама, па тако и са исламом, према којем има наглашен респект и велико уважавање.

Високи верски великодостојници из Турске, које предводи Али Бардакоглу, довели су у питање папину посету овој земљи, која је планирана за крај новембра.

Чиме је то папа изазвао гнев који кључа и незадрживо се шири?

У предавању које је очигледно припремано са посебном бригом и амбицијама, на универзитету у Регензбургу (Баварска), папа се бавио кардиналним питањима вере дотичући се и односа религије и насиља.

У том контексту, и са основном тезом да религије никад не би смеле да оправдавају насиље или позивају на њега, цитирао је дијалог вођен у средњем веку између византијског цара Палеологоса вођен у време опсаде Константинопоља са једним персијским теологом.

Очигледно критички настројен према пророку, цар је у једном часу констатовао да се вера коју је Мухамед проповедао може ширити само огњем и мачем и да је оно што је донео свету лоше и нехумано.

Историјска поређења

Спорни цитат је папи требало да послужи као илустрација и подлога за тезе које је развијао, дајући предност у придобијању нових верника речима и убеђивању. Вера је плод душе, а не тела и ко хоће некога да уведе у веру, не сме посезати за претњама и насиљем. То је у супротности са разумом и божјом природом. Његово "оружје" може бити само реч и убеђење.

Папини критичари су, међутим, закључили да је он тешко увредио пророка и исказао неразумевање према природи и суштини ислама.

Међу првима су реаговале моћне исламске заједнице у Немачкој и Француској. Талас гнева је одмах захватио Турску, Пакистан, Кувајт, Мароко и Малезију и незадрживо се шири.

Генерални секретар централног муслиманског већа у немачкој Ајман Мазјек је оптужио папу да прави недопустиву границу између хришћанства и ислама кад је реч о насиљу и констатовао да је управо историја хришћанства "била крвава" подсећајући на крсташке ратове и прогон Јевреја и муслимана из Шпаније.

Француски муслимани су упозорили Ватикан да би коначно у исламу требало да види "религију а не политичку идеологију". Представници њихових удружења су саопштили да пет милиона француских муслимана жели управо пријатељске односе са хришћанима у заједничкој борби против опасности које погађају све вернике: екстремизма, радикализма, нетолеранције и насиља.   

На парадоксалан начин, папа Бенедикт XVI се нашао с оне стране граничне линије коју је сам оштро повукао, осуђујући сваки покушај скрнављења светиња и кад се то чини под видом слободе стваралаштва.

Био је то његов "прилог" и одговор на запаљиве полемике које су пролетос захватиле Европу у такозваном "рату око карикатура" на којима је приказан Мухамед.