Сељаку потребан преводилац

Чачак – Градска управа у Чачку објавила је јуче почетак рада на пројекту „Заштита пољопривреде од штеточина, болести и непогода“ који би, прогнозама и практичним упутствима, помогао произвођачима да сачувају своја поља и унапреде род. Предвиђене задатке треба завршити за 15 месеци, финансијер је Делегација Европске уније у Србији, са 222.648 евра. Допринос града Чачка износиће 45.881 евро, а обавеза учесника у пројекту је да за 49.000 евра набаве мерну опрему.

Стручни део посла додељен је реномираној научној установи из Чачка, Институту за воћарство, и пољопривредним стручним службама „Овчар“ из истог града и „Моравица“ из Ужица, док ће партнер – учесник из ЕУ, такође са стручном помоћи, бити чешка општина Валашске Мезиричи. Образован је и посебан домаћи тим зналаца из ове области у коме је и др Рајко Гарић из Чачка.

– Реч је о једној веома озбиљној причи у коју улазимо са доста неспорног знања које се, нажалост, слабо дистрибуира на терену. Зато очекујем да ће овај пројекат упутити пољопривреднике у правилну примену агротехнике, ђубрива и средстава заштите. То значи да ће се у овом крају гајити здрава храна и извозити по европским стандардима – рекао је др Гарић током јучерашњег представљања овог пројекта у Градском већу Чачка.

Он је после дугогодишњег научног рада у Институту за воћарство прешао у пословне воде и сада, као директор чачанског предузећа „Орбита“, сарађује са око 500 воћара из овог дела Србије. Предузеће има и хладњачу од 1.000 тона у Ражани код Косјерића, где се складишти воће, прерађује и припрема за извоз.

– Сви наши извозници суочени су са проблемом пестицида у роби. Због тога је прошле године у Србију враћено 120 тона извезених малина. Страни купци утврдили су да наши произвођачи, при заштити тог воћа, користе чак 23 активне материје. За разлику од нас, у свету се тачно зна шта се може применити и до које границе – истиче др Гарић.

Он наводи да је у Србији дозвољено присуство карбамата у тој врсти воћа до два милиграма, док светске норме прописују до 0,02 милиграма.

– Да бисмо избегли све те замке и нејасноће у српској пољопривреди, неопходно је превести и применити око 7.000 докумената и норматива из Европске уније, којима се тамо регулише ова област – напоменуо је Гарић.

У Чачку је пре тачно две деценије започето оснивање прогностичког центра који би пољопривредницима на време јављао шта, кад и где да сеју, коју меру да примене и како да сачувају летину.

– На иницијативу Института за воћарство и Агрономског факултета у Чачку 1990. године кренуло се са постављањем метеоролошке станице, сакупљено је чак 300.000 марака и набављен део опреме. Међутим, држава није имала интереса а општина Чачак новца да се тај посао заврши. Остаје нам да се надамо да ће та благодет задесити произвођаче бар овог пута – рекао је професор др Светомир Стаменковић, чија је специјалност заштита воћа.

Гвозден Оташевић