Пекари чекају пшеницу

Цена векне хлеба „сава” наредних дана вероватно се неће мењати, кажу пекари, али упозоравају да, уколико не почну да им пристижу обећане количине пшенице из Робних резерви, садашњу цену од 38 динара неће још дуго моћи да одрже.

У Министарству трговине подсећају да су за кашњење криви сами пекари јер су касно предали спискове заинтересованих за добијање сировине из државне испомоћи. Пекари су, међутим, незадовољни и тврде да трпе губитке док чекају испоруке.

Допис Уније пекара са списковима заинтересованих за позајмице стигао је 20. септембра, кажу у Робним резервама, тврдећи да су већ наредног дана направили предлог о позајмици 100.000 тона пшенице и упутили га ресорним министарствима.

Од тада је прошло двадесетак дана, а у Унији пекара се питају зашто се испорука још одлаже.

– Министарство трговине се сагласило са испоруком пшенице док се, према мојим информацијама, сада чека сагласност Министарства пољопривреде. Не знамо зашто они касне када је у интересу свих да се спречи поскупљење хлеба који купује највећи број потрошача – каже Зоран Пралица, директор Уније пекара Србије.

И у Робним резервама потврђују да још чекају став ресорних министарстава. Од тога да ли ће од њих добити позитивно мишљење зависи да ли ће предлог о испоруци уопште и ићи на Владу. То би, додају, могло да се догоди у наредних неколико дана.

Пекари би требало да добију позајмицу од 100.000 тона пшенице на период до годину дана, уз обавезу враћања после истека тог периода. Сваки пекар је, како би добио пшеницу, морао да обезбеди банкарске гаранције.

– Та количина ће се испоручивати сукцесивно у наредних шест месеци – кажу у Дирекцији за робне резерве, додајући да брашно у цени векне учествује са неких десетак динара и да раст цена пшенице не може да буде једино оправдање за поскупљење хлеба.

Пекари, међутим, нису вољни да говоре о формирању цене хлеба, нити у ком проценту учествују све сировине, енергенти и други трошкови.

– Тешко је то прецизирати, јер цену не формирају једино брашно, струја, транспорт и енергенти. Ту су и инвестиције, промене плехова, униформе за запослене, трошкови модернизације опреме – каже Пралица.

Договором о испоруци пшенице из Робних резерви нису обухваћени велики системи, нити се замрзавање цена односи на друге врсте хлеба и пецива, чији се ценовници формирају слободно. Старе малопродајне цене бране и у „Делта максију”, где такозвани народни хлеб кошта 28,50 динара, као и у СОС маркетима, где најјефтинија векна белог хлеба кошта 23 динара.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------------------

Извоз тањи домаћу погачу

Позамашан извоз пшенице последњих месеци већ је смањио залихе хлебног жита толико да житари већ упозоравају да би биланси за домаћу потрошњу могли да буду угрожени. Држава би зато (колико већ у наредних месец дана) морала да донесе неку меру како од извозника не би ускоро постали увозници.

Вукосав Саковић, директор Фонда за жита, каже да је преко домаћих биланса преостало да се извезе само око 100.000 тона пшенице, али да не би било добро да се ситуација разреши забраном извоза као у јесен 2007. године.

– Тада смо, упркос пристојним залихама, имали најскупљу пшеницу у Европи зато што је забрана извоза деловала психолошки јер се претпостављало да робе нема довољно, што јој је гурало цену навише. Забрана је предуго трајала, а после нам је остало 300.000 тона пшенице које нисмо имали коме да продамо – упозорава директор Фонда за жита, додајући да забрана не би била ни у складу с ЦЕФТА споразумом што би остале чланице оспоравале.

По речима овог стручњака, било би боље да држава укине царину на увоз хлебног жита чиме би нашу пшеницу изложила конкуренцији. Пре свега, мађарске пшенице, где је и једино има у извозној понуди. Таква мера би нам гарантовала да ће на тржишту бити довољно пшенице, а да ће цена бити као у региону. Сем тога, ако неко буде имао интереса за извоз, наћи ће се и они који ће имати и мотив за увоз.

После жетве Србија је располагала с око 1,65 милиона тона пожњевених ове године и с око пола милиона тона у залихама. Све до жетве и временских неприлика у Русији хлебно жито и није било нека извозна роба. За домаћу потрошњу је потребно укупно 1,6 милиона тона рачунајући 1,3 милиона тона за исхрану становништва и остатак за семе и сточну храну. То значи да за извоз може да претекне око пола милиона тона. У овој економској години (јул, август и септембар) већ је преко границе отишло 300.000 тона. Због исплативости посла, очекивања су да ће и у октобру извоз бити на нивоу месечног просека од 100.000 тона, што је већ неки сигнал за узбуну.

Домаћа пшеница премашила је 19 динара по килограму, а први човек Фонда за жита прогнозира даљи раст цене од десетак одсто из простог разлога што је наша пшеница и даље јевтинија од конкуренције. Француска и мађарска пшеница коштају тренутно око 22 динара по килограму. Граница за поскупљења је она коју има конкуренција уз додатак наше царине од 24 одсто. Ми смо део светског тржишта, па ако на светским берзама цена буде ишла наниже, неће бити разлога за поскупљење ни код нас.

По Саковићевој оцени, цена пшенице на светској берзи споро ће да пада. Битан је и психолошки ефекат, па је само једна неслужбена најава из Русије да ће укинути забрану извоза житарица оборила берзанску цену за 20 долара по тони.

Ј. Рабреновић