Pekari čekaju pšenicu

Cena vekne hleba „sava” narednih dana verovatno se neće menjati, kažu pekari, ali upozoravaju da, ukoliko ne počnu da im pristižu obećane količine pšenice iz Robnih rezervi, sadašnju cenu od 38 dinara neće još dugo moći da održe.

U Ministarstvu trgovine podsećaju da su za kašnjenje krivi sami pekari jer su kasno predali spiskove zainteresovanih za dobijanje sirovine iz državne ispomoći. Pekari su, međutim, nezadovoljni i tvrde da trpe gubitke dok čekaju isporuke.

Dopis Unije pekara sa spiskovima zainteresovanih za pozajmice stigao je 20. septembra, kažu u Robnim rezervama, tvrdeći da su već narednog dana napravili predlog o pozajmici 100.000 tona pšenice i uputili ga resornim ministarstvima.

Od tada je prošlo dvadesetak dana, a u Uniji pekara se pitaju zašto se isporuka još odlaže.

– Ministarstvo trgovine se saglasilo sa isporukom pšenice dok se, prema mojim informacijama, sada čeka saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Ne znamo zašto oni kasne kada je u interesu svih da se spreči poskupljenje hleba koji kupuje najveći broj potrošača – kaže Zoran Pralica, direktor Unije pekara Srbije.

I u Robnim rezervama potvrđuju da još čekaju stav resornih ministarstava. Od toga da li će od njih dobiti pozitivno mišljenje zavisi da li će predlog o isporuci uopšte i ići na Vladu. To bi, dodaju, moglo da se dogodi u narednih nekoliko dana.

Pekari bi trebalo da dobiju pozajmicu od 100.000 tona pšenice na period do godinu dana, uz obavezu vraćanja posle isteka tog perioda. Svaki pekar je, kako bi dobio pšenicu, morao da obezbedi bankarske garancije.

– Ta količina će se isporučivati sukcesivno u narednih šest meseci – kažu u Direkciji za robne rezerve, dodajući da brašno u ceni vekne učestvuje sa nekih desetak dinara i da rast cena pšenice ne može da bude jedino opravdanje za poskupljenje hleba.

Pekari, međutim, nisu voljni da govore o formiranju cene hleba, niti u kom procentu učestvuju sve sirovine, energenti i drugi troškovi.

– Teško je to precizirati, jer cenu ne formiraju jedino brašno, struja, transport i energenti. Tu su i investicije, promene plehova, uniforme za zaposlene, troškovi modernizacije opreme – kaže Pralica.

Dogovorom o isporuci pšenice iz Robnih rezervi nisu obuhvaćeni veliki sistemi, niti se zamrzavanje cena odnosi na druge vrste hleba i peciva, čiji se cenovnici formiraju slobodno. Stare maloprodajne cene brane i u „Delta maksiju”, gde takozvani narodni hleb košta 28,50 dinara, kao i u SOS marketima, gde najjeftinija vekna belog hleba košta 23 dinara.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------------------

Izvoz tanji domaću pogaču

Pozamašan izvoz pšenice poslednjih meseci već je smanjio zalihe hlebnog žita toliko da žitari već upozoravaju da bi bilansi za domaću potrošnju mogli da budu ugroženi. Država bi zato (koliko već u narednih mesec dana) morala da donese neku meru kako od izvoznika ne bi uskoro postali uvoznici.

Vukosav Saković, direktor Fonda za žita, kaže da je preko domaćih bilansa preostalo da se izveze samo oko 100.000 tona pšenice, ali da ne bi bilo dobro da se situacija razreši zabranom izvoza kao u jesen 2007. godine.

– Tada smo, uprkos pristojnim zalihama, imali najskuplju pšenicu u Evropi zato što je zabrana izvoza delovala psihološki jer se pretpostavljalo da robe nema dovoljno, što joj je guralo cenu naviše. Zabrana je predugo trajala, a posle nam je ostalo 300.000 tona pšenice koje nismo imali kome da prodamo – upozorava direktor Fonda za žita, dodajući da zabrana ne bi bila ni u skladu s CEFTA sporazumom što bi ostale članice osporavale.

Po rečima ovog stručnjaka, bilo bi bolje da država ukine carinu na uvoz hlebnog žita čime bi našu pšenicu izložila konkurenciji. Pre svega, mađarske pšenice, gde je i jedino ima u izvoznoj ponudi. Takva mera bi nam garantovala da će na tržištu biti dovoljno pšenice, a da će cena biti kao u regionu. Sem toga, ako neko bude imao interesa za izvoz, naći će se i oni koji će imati i motiv za uvoz.

Posle žetve Srbija je raspolagala s oko 1,65 miliona tona požnjevenih ove godine i s oko pola miliona tona u zalihama. Sve do žetve i vremenskih neprilika u Rusiji hlebno žito i nije bilo neka izvozna roba. Za domaću potrošnju je potrebno ukupno 1,6 miliona tona računajući 1,3 miliona tona za ishranu stanovništva i ostatak za seme i stočnu hranu. To znači da za izvoz može da pretekne oko pola miliona tona. U ovoj ekonomskoj godini (jul, avgust i septembar) već je preko granice otišlo 300.000 tona. Zbog isplativosti posla, očekivanja su da će i u oktobru izvoz biti na nivou mesečnog proseka od 100.000 tona, što je već neki signal za uzbunu.

Domaća pšenica premašila je 19 dinara po kilogramu, a prvi čovek Fonda za žita prognozira dalji rast cene od desetak odsto iz prostog razloga što je naša pšenica i dalje jevtinija od konkurencije. Francuska i mađarska pšenica koštaju trenutno oko 22 dinara po kilogramu. Granica za poskupljenja je ona koju ima konkurencija uz dodatak naše carine od 24 odsto. Mi smo deo svetskog tržišta, pa ako na svetskim berzama cena bude išla naniže, neće biti razloga za poskupljenje ni kod nas.

Po Sakovićevoj oceni, cena pšenice na svetskoj berzi sporo će da pada. Bitan je i psihološki efekat, pa je samo jedna neslužbena najava iz Rusije da će ukinuti zabranu izvoza žitarica oborila berzansku cenu za 20 dolara po toni.

J. Rabrenović