ШАЛОМ, СРБИЈО

Зелени војнички ранац био је готово већи од ње саме, носила га је стоички уз пушку М16, нехајно пребачену преко рамена, укупно око 40 килограма опреме. Тамара Берковиц није виша од метар и шездесет центиметара, служи редовни војни рок од 20 месеци у пешадијској јединици на Голану. Зелено-смеђа боја униформе, беретка затакнута за нараменицу, на ногама сандале. Седела је на каменом поду аутобуске станице у Јерусалиму, враћала се са викенд одсуства од куће у јединицу и љубазно ми је показала где је перон аутобуса који вози од Јерусалима до Хаифе.

Поред ње на клупама и по поду лежерно су седели и лежали младићи у униформама или у цивилу, сви са пушкама М16. Истина, оквири са муницијом били су извађени и селотејпом причвршћени уз сандук оквира, али је задивљујућа одговорност тих младих људи у погледу злоупотребе оружја.

Аутобус за Хаифу кренуо је са перона број 19 тачно у минут. Сви који носе оружје било да су у униформи или у цивилу не плаћају карту. Да неко касарни искључи струју или воду због неплаћеног рачуна био би у Израелу проглашен за националног издајника, иако у јавности војска уопште није поштеђена критичког преиспитивања. Посебно ових дана, после свега оног што се догодило у Либану и на северу Израела.

Од Јерусалима до Хаифе стигне се аутобусом за нешто више од два сата вожње одличним аутопутем. На изласку из аутобуске станице, баш као и при уласку, контрола пртљага и возне карте. Прес картица страног извештача тај поступак ипак поједностављује. Хаифа окупана сунцем још вида ране од недавног ракетирања од стране Хезболаха. На град је пало око 100 ракета типа "град" од 122 мм, штете су видљиве, али ипак не тако велике као у градовима Србије после бомбардовања 1999. године. Хезболах је у Хаифи настојао да посебно погоди индустријску зону где су постројења хемијске производње не би ли изазвао еколошку катастрофу...

За време бомбардовања многи грађани Хаифе отишли су на југ земље, сви који су остали били су укључени у цивилну заштиту. Сва деца била су у подземним склоништима, која су пружила све неопходне услове за вишемесечни боравак, од школе до спорта.

Од Хаифе до малог места Кфар Гилади на северу Израела практично се једино може стићи таксијем. То је подручје уз либанско-израелску границу и крајолик који подсећа на Далмацију. Планина Хермон и Голанска висораван. Зеленило, језера, обрађене њиве, плантаже воћа. Треба видети север Израела и схватити зашто Израел неће да врати део Голана Сирији. Вода и географија. Са Голана су пре рата 1973. године сиријски војници топом од 105 мм могли да контролишу цео север Израела. У том рату израелска армија одбацила је сиријску војску око 40 километара од дотадашње границе и сада такве претње више нема. Наравно, у међувремену се појавио Хезболах, а на Блиском истоку географија диктира стратегију.

Још у Јерусалиму су ми рекли да када дођем у Кфар Гилади потражим мајора Звику Голанија, портпарола Северне команде израелске војске. Како да га нађем?

"Град је мали, сви знају за мајора Звику", били су убедљиви у Јерусалиму. И заиста, мајор Звика је пронашао мене, мобилним телефоном таман када сам био на прилазу Кфар Гиладију. Мајор Звика Голани је падобранац, потпуно ћелав као покојни филмски глумац Тели Савалас. Води ме на гранични линију према Либану, на "чек поинт" снага УН. Индијски војници, њих двојица заједно имају око 300 кг, нешто као седе и смеју се. Мајор Звика им добацује да ако се и даље буду смејали убиће их Хезболах. Јер, Хезболах је имао своје позиције одмах поред пунктова УН. Хезболах је ракете на Израел и лансирао користећи камуфлажу цивилних насеља и инфраструктуру УН, тако да су жртве међу припадницима УН пре свега последица злоупотребе њихових положаја од стране Хезболаха.

Осматрачки положај УН на либанској територији и први израелски кибуц дели само један уски пут и бодљикава жица. Израелци у том кибуцу годинама живе и раде у непосредном суседству са Хезболахом. Последњих неколико месеци тај живот се одвијао под ватром ракета и снајпера с друге стране пута и бодљикаве жице.

На оближњем пропланку вод тенкова "меркава 3". Поправка гусеница, преглед мотора. Посаде – све младићи од 18 или 19 година. Скоро сви говоре енглески, доста њих и руски језик, јер сада у Израелу живи око 1,2 милиона грађана из некадашњег Совјетског Савеза. По тенковима се види да су прошли све и свашта, прљави и прашњави, "избубани" на све стране, али оперативни, возе и гађају. И док војници навлаче нове гусенице на тенкове , радио-веза у њима стално је укључена, нема опуштања ни за тренутак.

Мајор Звика ми тврди да је Хезболах лансирао укупно око 1.000 противоклопних ракета на израелске тенкове, да је погођено око 30 тенкова, али да су уништена свега четири тенка и то пројектилима типа "корнет" руске производње. Пензионисани генерал израелске армије Јаков Амидрор, иначе бивши шеф војне обавештајне службе, каже да је Хезболах уништио 25 тенкова, при чему је погинуло између 25 до 30 војника. Мајор Звика ми се извињава што ме тог јутра не може да прими и генерал Уди Адам, командант Северне војне области, који би ми дао најпрецизније податке, али он је претходног дана заправо смењен са положаја. Критиковао је начелника Генералштаба генерала Дан Халуца због наводно "слабе подршке авијације копненим трупама приликом операција у Либану". Ваздухопловни официри кажу да је управо израелска авијација после најаве лидера Хезболаха Хасана Насралаха "да ће лансирати ракете и на Тел Авив" , дакле израелски авиони су у року од само пет минута уништили око 90 одсто лансера ракета "фајар" калибра 220 мм. После тога Насралах више није претио тим ракетама.

Повратак из Кфар Гиладија таксијем до железничке станице у Нахарији.

Експресни воз из Нахарије иде до међународног аеродрома "Бен Гурион" у Тел Авиву. Улазе младићи и девојке са пушкама и ранчевима... Нигде голог женског пупка, али није да нема опуштености.

За 34 дана рата Хезболах је на Израел лансирао око 4.000 ракета. Израел је одговорио масовном употребом авијације и тенкова. Шта је тај сукоб показао? Пре свега да је Хезболах комбинација гериле, технологије, Ирана и Сирије. Израел је уништио готово сву командну инфраструктуру Хезболаха, убио око 700 његових припадника. Али, Хезболах није и дефинитивно уклоњен са сцене. Насралах је још у бункеру, све ракете Хезболаха нису уништене, отети израелски војници још нису враћени. Но, стижу снаге УН и Хезболаху ће сада политички бити много теже да делује. Његовим спонзорима такође.

Јер, Израел је послао поруку да се и убудуће неће либити употребе непропорционалне силе. Неким Србима се управо због тога и суди у Хагу. Али српски војници плаћају возне карте, касарне плаћају струју и воду, а голи женски пупкови царују. Шалом, Србијо...