Већим извозом до 8.000 евра по становнику

Повећање инвестиција, подршка привреди, посебно оном делу који производи за извоз, као и улагања у инфраструктуру – три су стуба новог модела привредног раста у наредној деценији, истакао је премијер Мирко Цветковић на јучерашњем представљању посткризног модела привредног раста и развоја Србије од 2011. до 2020. године. Према том моделу, који су припремили водећи домаћи стручњаци окупљени у Фонду за развој економске науке (ФРЕН) и публикацији Економског института „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), приватне и јавне инвестиције би годишње требало да расту за 9,7 одсто. Услов је атрактивни привредни амбијент и задатак владе је да то оствари кроз спровођење реформи, рекао је премијер.

Премијер је најавио да ће Влада Србије припремити дугорочну стратегију економског развоја у коју ће укључити и предлоге из посткризног модела.

– Влада ће се трудити да одговарајућим реформама створи амбијент који ће бити привлачан за стране инвеститоре и обезбедити да у наредних 10 година бруто домаћи производ достигне 8.000 евра по становнику – рекао је Цветковић.

За стварање повољнијег привредног амбијента и отварање нових радних места држава мора да настави улагања у инфраструктуру, рекао је Цветковић, уз напомену да под инфраструктуром не подразумева само саобраћајну, већ и информатичку инфраструктуру.

Кључ новог модела раста је одустајање од досадашњег повећавања потрошње без покрића у расту бруто домаћег производа. Зато би раст улагања и учешће инвестиција у БДП требало да се повећа на 25 одсто у 2015. и 28 одсто у 2020. години, док би учешће потрошње у БДП било смањено са 92,5 одсто у 2011. години на 81 одсто у 2020. години. Учешће извоза роба и услуга у БДП било би повећано са 27,6 одсто у 2009. на 65 одсто у 2020. години, док би платнобилансни дефицит био смањен са 7,1 одсто БДП у овој, на 3,3 одсто у 2020. години.

То је услов да се постигне просечан годишњи раст БДП од 5,8 одсто. Његова вредност би 2020. достигла 52,7 милијарди евра, или близу 8.000 евра по становнику.

Тако би до краја наредне деценије било отворено око 430.000 нових радних места, а запосленост би порасла за 16,9 одсто. Према претпоставкама новог модела раста, просечан годишњи раст индустријске производње у периоду од 2011. до 2020. године пројектован је на 6,9 одсто. Али под условом да се оствари повећање инвестиција са 4,9 милијарде евра у 2009 на око 15 милијарди евра 2020. и да директне стране инвестиције достигну просечних 2,3 милијарде евра годишње.

Саветник премијера др Јуриј Бајец указао је да нови модел привредног раста Србије представља варијанту европског модела развоја до 2020. године, који су већ формулисале земље Европске уније, уз уважавање специфичности српске привреде. Он је рекао да су постављени циљеви и резултати „реално оствариви” у наредном периоду.

– У јавности су учестале критике новог модела раста, а као аргумент често је назначен претходни модел који је од 2001. до 2008. године обезбеђивао пристојну годишњу стопу економске експанзије од 5,4 одсто – додао је Бајец. – Нови модел предвиђа у наредних 10 година стопу привредног раста од 5,8 одсто, али он се не доноси због тих тричавих 0,4 одсто, већ због нових полуга раста, односно извозне оријентације привреде, раста инвестиција, улагања у инфраструктуру. Без тога нећебитини 5,4 ни 5,8 одсто, већ постоји опасност да Србија уђе у наредним годинама у привредну стагнацију  и пад животног стандарда.

За Стојана Стаменковића, једног од аутора новог модела одрживог развоја, основна претпоставка је да Србија постане чланица Европске уније у наредној деценији.

– Овај модел раста и развоја Србије није прогноза, већ пројекција заснована на одређеним улазним параметрима и ако се они не остваре, ни резултат модела се неће остварити – нагласио је Стаменковић. – Он захтева да потрошачки сценарио буде замењен инвестиционим сценариом, а производња померена ка размењивим добрима.

Високе стопе привредног раста, повећање инвестиција, запослености, уз већи квалитет образовања и извозно оријентисану привреду, са модернизованом индустријом и пољопривредом, оствариве су, указује Стаменковић. Али уз целовиту реформу јавног сектора, стабилност цена и одрживи спољнотрговински и платнобилансни дефицит. Основни заокрет у новом моделу у односу на привредна кретања до 2008. године јесте да укупна тражња расте спорије од повећања БДП. Тако би при расту БДП од 5,8 одсто, унутрашња тражња расла највише 4,7 одсто.

Могућа алтернатива овом моделу је „популистички сценарио”, напоменуо је Стаменковић.

– Али он би био веома опасан – указао је уредник месечника Економског института „Месечне анализе и трендови”. – Такав просоцијални сценарио би подразумевао годишњи привредни раст од три одсто са опадајућом динамиком. То би водило ка инфлацији и слабљењу динара. Већ у 2013. години девизне резерве би биле значајно смањене, а сервисирање спољног дуга однело би готово петину оствареног БДП.

----------------------------------------------

Изборне године – изазов

У писању студије о моделу развоја Србије до 2020. професор Економског факултета др Павле Петровић био је „задужен” за предлог модела макроекономске политике до краја ове деценије. Према његовим речима, највећи изазов за примену тог модела биће политика, „јер долазе изборне године”.

– Уговор са ММФ априла 2011. године, а избори су 2012 – подсетио је Петровић. – Искуство говори да је сваке године пред изборе јавна потрошња нагло расла. Зато би влада требало да остави у страну неке краткорочне фискалне стимулансе у 2011, већ да се одмах окрене предложеном смањењу фискалног дефицита. Повећање плата пензија и субвенција има мали утицај на повећање производње у земљама каква је Србија. Тај ефекат је мали у малим земљама које имају отворену привреду са великим увозом, јавним и великим спољним дугом и флексибилан курс. Пораст инвестиција у инфраструктуру имао би знатно већи ефекат.

Он је нагласио да фискални дефицит треба смањити са пет на један одсто учешћа у укупном БДП у наредних пет година, реструктурирати јавну потрошњу ка јавним инвестицијама и спречити неконтролисани пораст јавног дуга.

Петровић је навео и да је, захваљујући томе што је Србија имала флексибилни курс, амортизован пад производње и обезбеђен бржи излаз наше зеље из кризе у односу на друге државе у окружењу, попут Бугарске и Хрватске, које су имале фиксни курс. Петровић је, међутим, нагласио да домаћу валуту треба одржати и спречити њену даљу депресијацију.

----------------------------------------------

Подршка САД

Амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик казала је да је успешно завршен пројекат Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Подршка економском развоју Србије (СЕГА пројекат ), али да ће САД наставити да пружају помоћ привредном развоју Србије како би српска предузећа успешније пословала и постала конкурентнија.

Нови модел економског развоја, према речима Ворликове, може да послужи као основа политике о економској будућности Србије и прикључењу Европској унији.

А. Микавица