Радикали више нису убедљиви

Пад рејтинга Српске радикалне странке и пораст популарности Демократске странке, уз још већи број апстинената од избора, главне су карактеристике истраживања које је спровео Центар за слободне изборе и демократију.

И док се смањивање популарности радикала на неки начин уклапа у тренд који је присутан у неколико последњих истраживања која су радиле различите агенције, друга теза која је досад важила, да повећање броја апстинената погодује Српској радикалној странци, а не иде у прилог странкама "демократског блока", доведена је у питање.

Први пут су, наиме, Демократска странка и Српска радикална странка по снази изједначене на 30 одсто испитаника, али је излазност мања него икад – свега око 37 одсто испитаника зна да ће изаћи на изборе и за кога ће гласати. Представник Цесида Ђорђе Вуковић оценио је јуче на представљању резултата овог истраживања да до приближавања рејтинга ДС-а и СРС-а није дошло због раста популарности демократа, већ због осетног пада популарности радикала. Обе странке изгубиле су, како је рекао, неколико стотина хиљада бирача у протеклих годину дана, а пад популарности бележе и остале партије.

Уз напомену да резултате свих истраживања увек треба узимати са резервом, аналитичар Дејан Вук Станковић објашњава за "Политику" да свака анкета заправо највише указује на тенденције у изјашњавању грађана, као и да је подложна утицајима дневнополитичких дешавања. На сличан начин реаговали су и читаоци "Политике" чији коментари на интернет страни нашег листа, а након објављивања резултата истраживања, изражавају резерве према оваквом рејтингу странака.

На уочљиви пад радикала, за више од пет одсто, према његовом мишљењу, утицало је пре свега то што стална критика рада Владе Србије која долази из редова СРС-а није довела и до њеног пада и расписивања ванредних избора.

– Порука коју радикали шаљу више није толико сугестивна. Нису успели да материјализују своју критику и влада је политички преживела – каже Вук Станковић и додаје да је истовремено нормално да се људи више везују уз носиоце власти, нарочито у тренуцима њихове појачане активности, као што је случај сада кад је у питању судбина Косова и Метохије.

Друга ствар која је утицала на то да рејтинг радикала не расте јесте и агресивност која се поново јавља у њиховом наступу.

– Агресивност им је штетила утолико што нису успели да привуку нове симпатизере. Они, иначе, имају велико и стабилно бирачко тело које ту агресивност подржава, али их она истовремено ограничава у прибављању нових гласача. С друге стране, агресивним наступом они дају "погонско гориво" својим супарницима. Када, на пример, нападну Ивану Дулић-Марковић, тиме њеној партији и другим странкама "демократског блока" пружају прилику да им одговоре и нападну их и на тај начин добију више простора у медијима него што би иначе имали – анализира Вук Станковић.

--------------------------------------------------------------------------

Слика парламента

Ако би резултати Цесидовог истраживања о томе колико би бирача за коју странку гласало било пресликаног на српски парламент, у новом сазиву Народне скупштине ДС и СРС, за које се определило по 30 одсто анкетираних, имале би по 90 посланика. ДСС, којој је наклоњено 14 одсто испитаника, освојила би 40 посланичких места, док би 18 места у парламенту заузели социјалисти за које се изјаснило шест одсто анкетираних. Странкама националних мањина припало би 12 одсто.

Можемо видети да две демократске странке сада могу формирати коалицију, то је нешто што се први пут појављује у нашим истраживањима, значи ДС и ДСС могле би саме да формирају неку будућу владу Србије – оценио је јуче Ђорђе Вуковић.

--------------------------------------------------------------------------

Странке свађају народ

Од понуђених десет тврдњи о партијама, само две – став да само захваљујући странкама људи могу да учествују у политици, односно осећај незадовољства стањем у коме нема јасних разлика између странака иду у прилог позитивног вредновања улоге странака и страначке утакмице. Ове две тврдње прихвата приближна половина испитаника.

Готово двотрећинска сагласност постоји, међутим, око прихватања става о "самосврси партија", односно тврдње да странке у пракси служе само интересима својих вођа (66 одсто), као и уверења да су за странке данас заинтересовани само они који хоће да остваре неку корист од политике (73 одсто).

Да странке само обећавају, а ништа не раде да и остваре та обећања мисли чак 78 одсто грађана. Исто толико њих мисли и да функционери странака износе у јавност недоказане оптужбе против других људи. Истовремено, више од две трећине грађана верује да странке само свађају народ.