Уставни суд загушен предметима

Идеја о промени Устава Србије настала је због потребе да се растерети Уставни суд, који је загушен предметима и тако онемогућен да суди у разумном року. Надлежности Уставног суда предвиђене су Уставом, а Законом о Уставном суду уређена је организација рада тог суда.

Доцент др Владан Петров, са катедре за уставно право Правног факултета у Београду, сматра да се надлежност Уставног суда не сме мењати и прописивати законом, као и да парцијалне измене могу бити само козметичке природе.

– Уставни суд треба да бди над Уставом и да буде његов чувар. Он није демократски орган, који треба да буде доступан грађанима у сваком тренутку, већ је Уставни суд ексклузивни орган, који изузетно одлучује. Устав је предвидео заиста много надлежности за овај суд, а тиме је ослабио његов ауторитет. Не сме Уставни суд да одлучује о свему и свачему – каже каже др Петров.

Прва и основна надлежност Уставног суда је контрола уставности и законитости.

Све остале надлежности представљају терет за Уставни суд. Ако он одлучује о жалбама због повреде права на суђење у разумном року, онда се од њега прави редовни суд. Могла би се размотрити могућност да се одлучивање о тим жалбама измести у Врховни касациони суд. То би било значајно растерећење. Тако је урадила Хрватска, која такође има велики број предмета по уставним жалбама – каже др Петров.

И сам начин одлучивања, који је такође прописан Уставом, успорава рад Уставног суда.

Члан 175. Устава прописује да Уставни суд одлуке доноси већином гласова свих судија. То значи да свих 15 судија морају да одлучују и о основаности жалбе, као и о томе да ли су испуњене процесне претпоставке за одлучивање, а то су све претходна питања, после којих тек следи већање о предмету. То толико отежава поступак да је добро да Уставни суд уопште успева нешто да ради – каже др Владан Петров.

У Уставном суду Немачке постоје посебна тела од по троје судија који филтрирају  уставне жалбе. Они одбацују жалбе које не испуњавају процесне претпоставке и прослеђују суду само оне жалбе о којима може даље да се одлучује.

Петров сматра  да рад Уставног суда није адекватно уређен Уставом од 2006. године и да би требало поћи прво од промене Устава, а онда променити и Закон о Уставном суду.

– Свака реформа уставног судства морала би да крене од промене Устава, а то је сложена процедура. Морао би да постоји јак политички импулс да би до тога дошло. Ако би се на брзину и без консензуса стручњака ишло на измене и допуне Закона о Уставном суду, то би било лоше – каже др Владан Петров.

Он подсећа да смо до пре неколико месеци имали крњи Уставни суд, који је неколико година радио са 10, а онда и са девет судија, који су бирани од политичке власти (Скупштине и председника Републике), а тек недавно изабрано је пет судија од судске власти (Врховног касационог суда).

Александра Петровић