Србија не користи одобрене зајмове

Од нашег специјалног извештача

Вашингтон – У наредном периоду Србија ће финансијерима из Светске банке морати да покаже да ефикасно користи већ одобрена средства како бисмо имали кредибилитет да у наредном периоду тражимо више новца, казао је новинарима Божидар Ђелић, потпредседник владе. Према његовим речима наш захтев је јасан и познат партнерима: инсистираћемо на томе да у наредном четворогодишњем периоду добијемо зајмове у износу већем од 900 милиона долара. „Односно да Србија не плаћа више Светској банци него што добија од ње”, објаснио је Ђелић.

Међутим, прво питање које су представници ове међународне финансијске организације поставили представницима српске владе било је како користе већ одобрена средства. Ма колико то звучало невероватно наша земља дуже време има проблем, јер неке одобрене зајмове у укупном износу од 600 милиона долара још није потрошила.

– То је питање кредибилитета. Када тражимо исти износ новца за наредни четворогодишњи период наши партнери нам као прво питање постављају шта смо од одобрених средства искористили. Нарочито у моменту када се Светска банка суочава са драстичним ограничењима финансијских ресурса. Ових дана о томе смо слушали веома тешке дискусије унутар Светске банке – казао је Ђелић и додао да је веома битно јер су нам за неке пројекте продужени рокови.

Најважнији међу одобреним зајмовима чија средства Србија још не повлачи су: 370 милиона долара за Коридор 10 и деоницу од Ниша до Димитровграда, затим 64 милиона долара намењених за пројекте дренаже и одбране од поплаве, као и позајмица од 40 милиона долара за заштиту животне средине у Бору. Ако је рок за неке од пројеката продужен и до 2013. године, а Светска банка ће следеће године одобрити средства за наредни четворогодишњи период, онда то значи да ће Србија у наредном периоду морати да покаже решеност да ће одобрени новац заиста и потрошити.

– Било би трагично за због неефикасности у систему изгубимо одобрени новац и то су веома јефтини зајмови са каматом од један до 1,5 одсто. Дискусија за укупан износ новца за четворогодишњи период ће тећи од новембра ове до априла следеће године. То значи да ћемо морати да покажемо ефикасност у трошењу како бисмо добили већу подршку Светске банке у наредном периоду – објашњава Ђелић.

Када је реч о аранжману који Србија има са Међународним монетарним фондом, вицепремијер не очекује никакве проблеме. Према његовој процени ребаланс буџета за ову годину биће усвојен следеће недеље.

На питање новинара како ће се прекројити шест милијарди „вишка” у каси, јер ће минус у буџету бити мањи од очекиваног, наш саговорник одговара:

– У Влади Републике Србије договорена је исплата једнократне помоћи пензионерима од по 5.000 динара и ургентна помоћ најсиромашнијим општинама.

Са ММФ-ом је то раније договорено, а новац је обезбеђен из добити јавних предузећа. Међутим за исплату једнократне помоћи пензионерима одобрено је две милијарде, што значи да ће недостајати још 4,5 до пет милијарди. А захтеви за већу потрошњу, који долазе из различитих министарстава далеко превазилазе могућности.

– То значи да уколико и буде простора за неке друге намене – неће га бити много. Апетити око ребаланса не могу бити велики. Било како било, наш договор је да буџетски дефицит не буде већи од 4,75 одсто – одговара Ђелић на питање како ће се намирити различити апетити.

Он подсећа да је ММФ Србији поставио три услова: усвајање Закона о фискалној одговорности, креирање одговорног буџета за 2011. годину и усвајање пензионе реформе. Ђелић очекује да парламент 12. октобра усвоји закон о фискалној одговорности, којим ће се дисциплиновати јавне финансије.

----------------------------------------------

Теслини дани науке

На састанцима са представницима Америчке академије наука договорено је да 10. јула следеће године на дан рођења Николе Тесле организујемо први велики скуп „Српско-амерички дани науке Никола Тесла”, казао је новинарима Божидар Ђелић. – Ту ћемо дефинисати неколико кључних пројеката за сарадњу, а заједно са УСАИД-ом смо се договорили да део тих средстава буде усмерен на финансирање научних пројеката. То је много важно јер више од половине наше научне дијаспоре и неки од најбољих стручњака се налазе у овој земљи – додао је он.

----------------------------------------------

Дугорочне динарске обвезнице

У разговору са пословним банкама први пут смо чули да постоји интересовање за обвезнице које Србија издавала у динарима, истакао је потпредседник владе. То показује да инвеститори сматрају да је наша земља постала довољно стабилна за улагаче и додаје:

– Издавање за издавање средњорочних обвезница рецимо на пет година на међународном тржишту постоји јер велики број страних улагача, који имају веома слабе приносе у еврима, показују спремност купују обвезнице у другим валутама. За већу камату у динарима која ће носити већи ризик од евра, али то је природа инвестирања. И на тај начин ћемо радити на деевроизацији наше економије. Овде се и чуло да је сада важно да се јачају локалне монете. Ми знамо да ће се после динара наша монета звати евро. Али то не може бити сутра. Јер после ове кризе нико не може да мисли да ће нам еврозона отворити своја врата пре 10, 15 година.

----------------------------------------------

Улога Србије у монетарном рату

Ми смо везани за евро и како прође евро тако ћемо проћи и ми, објаснио је Божидар Ђелић улогу Србије у светском монетарном рату. У нашем је интересу да евро буде стабилан.

Више од 50 одсто нашег извоза одлази у ЕУ и зато нам не одговара значајно јачање евра. Не одговара нам ни слабљење евра у односу на амерички долар и кинески јуан, јер ћемо више плаћати нафту, коју купујемо у доларима. То је битка у којој ми немамо баш никаквог утицаја. Али недвосмислено показује да Србија треба да има пливајући курс. И све оне који се залажу за фиксни курс питам зашто се Кина, Америка и Европа не боре да њихове валуте буду фиксне већ њиме подстичу извоз. Померање курса је довело до тога да се наш извоз од почетка године повећа за 20 одсто – подсећа Ђелић.

Аница Николић