Размена на нивоу статистичке грешке

Председник Србије Борис Тадић позвао је 22. септембра у Њујорку америчке пословне људе да инвестирају у Србију, оценивши да би им то, због њеног стратешког положаја и важних споразума са водећим економијама света, омогућило приступ тржишту од близу милијарду људи. Колико ће тај позив наићи на одјек пословних људи остаје да се види.

До сада су САД у нашу привреду инвестирале више од милијарду долара, али упркос томе достигнут обим размене робе између две државе у укупном, иначе, скромном билансу спољне трговине наше земље није премашио суму статистичке грешке.

Традиција привредне сарадње Србије и Сједињених Америчких Држава дуга је 120 година. Успостављена је „Споразумом о трговини и пловидби”, потписаним 1881. године између Кнежевине Србије и САД. А кад је у балканској крчми крајем прошлог века опет наступило „лудило”, умешала се и Америка, неки кажу „као слон у стакларској радњи”.

Сваку, па и економску сарадњу две земље, прекинуле су санкције Уједињених нација према Србији и Црној Гори, уведене маја 1992. После укидања економске блокаде, почетком октобра 1996, САД су задржале такозвани „спољни зид санкција” према Србији, а 1999. смо доживели и НАТО бомбардовање, које је већ опустошеној привреди Србије нанело штету процењену од 30 до 50 милијарди долара. Робна размена од 471,4 милиона долара у 1990. години сведена је на симболичних 68,1 милион у 1999, односно 68,5 милиона у 2000.

Робна размена између Србије и САД од 2002. године осетно оживљава. Али у Привредној комори Србије указују да је садашњи обим далеко од могућности две земље. По показатељима из фебруара ове године, од укупно 116 земаља света у које Србија извози, САД су биле на 26. месту, од укупно 154 тржишта са којих увозимо робу и услуге – САД на 16. месту.

Тада је извоз Србије у САД чинио тек 0,77 одсто од укупног извоза према свету, док на страни увоза овај проценат износи само 1,7 одсто. Без обзира на бржи раст извоза, Србија и даље има велики дефицит. У 2009. години, у међусобној размени остварили смо негативан салдо који је премашио 322 милиона долара.

А прави помак у међусобној трговини направљен је још у децембру 2003. године. Тада су САД Србији вратиле статус „најповлашћеније нације”, када је наша роба у извозу на тржиште САД формално изједначена по висини царине са осталим земљама.

„Прави формални допринос као мера повлашћене трговинске политике, од САД је одобрен систем царинских преференцијала за извоз више од 4.650 производа из Србије од 1. јула 2005. године”, указује Марица Видановић, самостални саветник у Одбору за економске односе са иностранством ПКС. Омогућено нам је да без царине у ову велику земљу извозимо највећи број индустријских и пољопривредних производа. Од те повластице изузета је већина текстилних производа, одећа и обућа, сатови, ручни путни прибор, радне рукавице, кожна одећа, челик и производи од њега, роба од стакла и производи електронике. Роба треба да задовољи и критеријум порекла. Мора да буде произведена у Србији са најмање 35 одсто вредности и да буде директно испоручена из Србије. Поред тога, на отпремним документима уз робу треба да стоји ознака „А”, која значи да и роба и земља њеног порекла имају преференцијални статус.

Огромно тржиште САД је заинтересовано за веће набавке робе из Србије. Услов је да наша преузећа обезбеде веће количине, рокове испоруке, дизајн и стандард прилагођен захтевима америчких потрошача. Под тим условима могли бисмо „преко баре” да извозимо и тракторе, делове за аутомобиле и машине, али и алатне машине (баш као некада). Затим, ручне алате, емајлирано посуђе, кристал, намештај, прехрамбене производе, посебно „здраву храну”, текстил, одећу, обућу, производе црне и обојене металургије.

Привредна сарадња Србије и САД је, ипак, више од размене робе.

„Америчка страна је кроз различите облике улагања у привреду наше земље од 2000. до 2008. године укупно инвестирала више од милијарду евра. Према подацима Народне банке Србије, износ директних страних улагања у новцу из САД је 89 милиона долара, с обзиром да се евидентирају улагања из земље плаћања, а не порекла компаније”, истичу у ПКС-у.

Тако у Србији као представништво послује Сити банка, јер не обавља банкарске услуге за становништво, која финансијски подржава пројекте од великог значаја. Тако је ова банка учествовала у приватизацији Телекома у Републици Српској. Опортунити банка, која је од 2002. године пословала само као штедионица, од априла 2007. ради као права банка.

Перспективне области за сарадњу, оцењују у Привредној комори Србије, су банкарство, енергетика, телекомуникације, инфраструктура, туризам и индустријска сарадња у области високих технологија.

Александар Микавица