Razmena na nivou statističke greške

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je 22. septembra u Njujorku američke poslovne ljude da investiraju u Srbiju, ocenivši da bi im to, zbog njenog strateškog položaja i važnih sporazuma sa vodećim ekonomijama sveta, omogućilo pristup tržištu od blizu milijardu ljudi. Koliko će taj poziv naići na odjek poslovnih ljudi ostaje da se vidi.

Do sada su SAD u našu privredu investirale više od milijardu dolara, ali uprkos tome dostignut obim razmene robe između dve države u ukupnom, inače, skromnom bilansu spoljne trgovine naše zemlje nije premašio sumu statističke greške.

Tradicija privredne saradnje Srbije i Sjedinjenih Američkih Država duga je 120 godina. Uspostavljena je „Sporazumom o trgovini i plovidbi”, potpisanim 1881. godine između Kneževine Srbije i SAD. A kad je u balkanskoj krčmi krajem prošlog veka opet nastupilo „ludilo”, umešala se i Amerika, neki kažu „kao slon u staklarskoj radnji”.

Svaku, pa i ekonomsku saradnju dve zemlje, prekinule su sankcije Ujedinjenih nacija prema Srbiji i Crnoj Gori, uvedene maja 1992. Posle ukidanja ekonomske blokade, početkom oktobra 1996, SAD su zadržale takozvani „spoljni zid sankcija” prema Srbiji, a 1999. smo doživeli i NATO bombardovanje, koje je već opustošenoj privredi Srbije nanelo štetu procenjenu od 30 do 50 milijardi dolara. Robna razmena od 471,4 miliona dolara u 1990. godini svedena je na simboličnih 68,1 milion u 1999, odnosno 68,5 miliona u 2000.

Robna razmena između Srbije i SAD od 2002. godine osetno oživljava. Ali u Privrednoj komori Srbije ukazuju da je sadašnji obim daleko od mogućnosti dve zemlje. Po pokazateljima iz februara ove godine, od ukupno 116 zemalja sveta u koje Srbija izvozi, SAD su bile na 26. mestu, od ukupno 154 tržišta sa kojih uvozimo robu i usluge – SAD na 16. mestu.

Tada je izvoz Srbije u SAD činio tek 0,77 odsto od ukupnog izvoza prema svetu, dok na strani uvoza ovaj procenat iznosi samo 1,7 odsto. Bez obzira na brži rast izvoza, Srbija i dalje ima veliki deficit. U 2009. godini, u međusobnoj razmeni ostvarili smo negativan saldo koji je premašio 322 miliona dolara.

A pravi pomak u međusobnoj trgovini napravljen je još u decembru 2003. godine. Tada su SAD Srbiji vratile status „najpovlašćenije nacije”, kada je naša roba u izvozu na tržište SAD formalno izjednačena po visini carine sa ostalim zemljama.

„Pravi formalni doprinos kao mera povlašćene trgovinske politike, od SAD je odobren sistem carinskih preferencijala za izvoz više od 4.650 proizvoda iz Srbije od 1. jula 2005. godine”, ukazuje Marica Vidanović, samostalni savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS. Omogućeno nam je da bez carine u ovu veliku zemlju izvozimo najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Od te povlastice izuzeta je većina tekstilnih proizvoda, odeća i obuća, satovi, ručni putni pribor, radne rukavice, kožna odeća, čelik i proizvodi od njega, roba od stakla i proizvodi elektronike. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla. Mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka „A”, koja znači da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status.

Ogromno tržište SAD je zainteresovano za veće nabavke robe iz Srbije. Uslov je da naša preuzeća obezbede veće količine, rokove isporuke, dizajn i standard prilagođen zahtevima američkih potrošača. Pod tim uslovima mogli bismo „preko bare” da izvozimo i traktore, delove za automobile i mašine, ali i alatne mašine (baš kao nekada). Zatim, ručne alate, emajlirano posuđe, kristal, nameštaj, prehrambene proizvode, posebno „zdravu hranu”, tekstil, odeću, obuću, proizvode crne i obojene metalurgije.

Privredna saradnja Srbije i SAD je, ipak, više od razmene robe.

„Američka strana je kroz različite oblike ulaganja u privredu naše zemlje od 2000. do 2008. godine ukupno investirala više od milijardu evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, iznos direktnih stranih ulaganja u novcu iz SAD je 89 miliona dolara, s obzirom da se evidentiraju ulaganja iz zemlje plaćanja, a ne porekla kompanije”, ističu u PKS-u.

Tako u Srbiji kao predstavništvo posluje Siti banka, jer ne obavlja bankarske usluge za stanovništvo, koja finansijski podržava projekte od velikog značaja. Tako je ova banka učestvovala u privatizaciji Telekoma u Republici Srpskoj. Oportuniti banka, koja je od 2002. godine poslovala samo kao štedionica, od aprila 2007. radi kao prava banka.

Perspektivne oblasti za saradnju, ocenjuju u Privrednoj komori Srbije, su bankarstvo, energetika, telekomunikacije, infrastruktura, turizam i industrijska saradnja u oblasti visokih tehnologija.

Aleksandar Mikavica