Конгресна група за подршку

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, октобра – Српски кокус у америчком Конгресу (кокус је по дефиницији група за подршку) релативно је нова спона у америчко-српским односима. Формиран је у августу 2004, како би у то време односима две земље, већ увелико нормализованим после мучних деведесетих и прекида дипломатских веза због НАТО бомбардовања 1999, дао нови подстрек.

Из данашње перспективе, чин оснивања је био занимљив по томе што је један од два копредседника у то време био Рам Емануел, до прошле недеље моћни шеф кабинета председника Барака Обаме, који је то место напустио да би се кандидовао за градоначелника Чикага, трећег по величини урбаног центра Америке, где је своју политичку каријеру почео и Обама.

У то време Емануел је био само конгресмен, члан Представничког дома.

Српски кокус данас има 28 чланова и један је од многобројнијих на Капитол хилу. У њему су три сенатора: Џорџ Војнович, Џејмс Михоф и Дејвид Витер, сва тројица из редова данас опозиционе Републиканске партије.

Међу 25 конгресмена из Представничког дома, из обе партије, Демократске и Републиканске, најпознатији су Мелиса Бин (српског порекла), Дана Бартон (са Рамом Емануелом, копредседник кокуса у моменту његовог оснивања) и Денис Кучинич.

У образложењу приликом оснивања кокуса, као главни циљ наведено је едуковање чланова Конгреса о политичким, економским и безбедносним питањима која се тичу Србије и, наравно, унапређивање америчко-српских односа.

Улогу и домете конгресних кокуса у америчким политичким реалностима иначе не треба преувеличавати, али ни потцењивати. Кокуса има на стотине: поред тога што своју „интересну групу” има практично свака држава са којом САД имају односе, кокуси су формирани и за многа друга, често и банална питања, као политички и интересни лобији.

Сваки је педантно регистрован и евидентирани су његови чланови. За кокус је довољно да има бар једног конгресмена. Тако, међу многима, постоји кокус млекара, кокус за Даунов синдром, за документарне филмове, за глобално здравље, људска права, кикирики, филантропију ...

На иницијативу српског кокуса досад је донето неколико конгресних резолуција, које су необавезујуће, али ипак представљају политичке чинове.

Кокус је прошлог априла, на иницијативу сенатора Војновича, усвојио резолуцију којом се Србији честита на подношењу молбе за чланство у Европској унији, а нашем народу „аплаудира на корацима учињеним ка демократији, слободном тржишту, толеранцији, недискриминацији и владавини права”. Резолуција је у сточланом Сенату, у којем свака федерална држава има по два представника, усвојена једногласно.

Као политички став, резолуција је протумачена као нови доказ о стабилизацији односа Вашингтона и Београда, упркос томе што се „слажу да се не слажу” кад је реч о Косову.

М. Мишић