Kongresna grupa za podršku

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, oktobra – Srpski kokus u američkom Kongresu (kokus je po definiciji grupa za podršku) relativno je nova spona u američko-srpskim odnosima. Formiran je u avgustu 2004, kako bi u to vreme odnosima dve zemlje, već uveliko normalizovanim posle mučnih devedesetih i prekida diplomatskih veza zbog NATO bombardovanja 1999, dao novi podstrek.

Iz današnje perspektive, čin osnivanja je bio zanimljiv po tome što je jedan od dva kopredsednika u to vreme bio Ram Emanuel, do prošle nedelje moćni šef kabineta predsednika Baraka Obame, koji je to mesto napustio da bi se kandidovao za gradonačelnika Čikaga, trećeg po veličini urbanog centra Amerike, gde je svoju političku karijeru počeo i Obama.

U to vreme Emanuel je bio samo kongresmen, član Predstavničkog doma.

Srpski kokus danas ima 28 članova i jedan je od mnogobrojnijih na Kapitol hilu. U njemu su tri senatora: Džordž Vojnovič, Džejms Mihof i Dejvid Viter, sva trojica iz redova danas opozicione Republikanske partije.

Među 25 kongresmena iz Predstavničkog doma, iz obe partije, Demokratske i Republikanske, najpoznatiji su Melisa Bin (srpskog porekla), Dana Barton (sa Ramom Emanuelom, kopredsednik kokusa u momentu njegovog osnivanja) i Denis Kučinič.

U obrazloženju prilikom osnivanja kokusa, kao glavni cilj navedeno je edukovanje članova Kongresa o političkim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima koja se tiču Srbije i, naravno, unapređivanje američko-srpskih odnosa.

Ulogu i domete kongresnih kokusa u američkim političkim realnostima inače ne treba preuveličavati, ali ni potcenjivati. Kokusa ima na stotine: pored toga što svoju „interesnu grupu” ima praktično svaka država sa kojom SAD imaju odnose, kokusi su formirani i za mnoga druga, često i banalna pitanja, kao politički i interesni lobiji.

Svaki je pedantno registrovan i evidentirani su njegovi članovi. Za kokus je dovoljno da ima bar jednog kongresmena. Tako, među mnogima, postoji kokus mlekara, kokus za Daunov sindrom, za dokumentarne filmove, za globalno zdravlje, ljudska prava, kikiriki, filantropiju ...

Na inicijativu srpskog kokusa dosad je doneto nekoliko kongresnih rezolucija, koje su neobavezujuće, ali ipak predstavljaju političke činove.

Kokus je prošlog aprila, na inicijativu senatora Vojnoviča, usvojio rezoluciju kojom se Srbiji čestita na podnošenju molbe za članstvo u Evropskoj uniji, a našem narodu „aplaudira na koracima učinjenim ka demokratiji, slobodnom tržištu, toleranciji, nediskriminaciji i vladavini prava”. Rezolucija je u stočlanom Senatu, u kojem svaka federalna država ima po dva predstavnika, usvojena jednoglasno.

Kao politički stav, rezolucija je protumačena kao novi dokaz o stabilizaciji odnosa Vašingtona i Beograda, uprkos tome što se „slažu da se ne slažu” kad je reč o Kosovu.

M. Mišić