Посета у правом тренутку

Односи између Вашингтона и Београда су стално ишли цикцак. Још пре распада, Југославија је изгубила третман „заштићеног и понекад маженог детета америчке и западне дипломатије” (Цимерман). Односи су се све више погоршавали растом Милошевићеве агресије. После неуспелог покушаја Бејкера у јуну 1991. да балканске господаре рата приведе разуму, Америка је решавање југословенске кризе препустила Европској заједници, односно унији (тада потпуно неспремној за тај задатак) и, на крају, поново преузела водећу (и одлучујућу) улогу са Дејтоном и Рамбујеом (и организовањем интервенције против СРЈ), коју је задржала све до демократских промена 2000.

Вашингтон је имао одлучујућу улогу у убрзаној реинтеграцији демократске Србије у међународну заједницу. Односи су добили снажан узлазни тренд, а онда су се, особито после убиства Ђинђића, са опструкцијом Србије Хашком трибуналу и снажном америчком подршком косовској независности, све више хладили. Враћање Србије на европски пут и избор председника Обаме пружили су шансу за „ресетовање” односа, што је потврђено значајном посетом потпредседника Бајдена и заједничким ставом „слажемо се да се не слажемо”, посебно у погледу Косова: свако остаје при свом ставу, али то не треба да омета укупност односа. То је створило основу за интензивирање сарадње у многим областима (од економије и културе до одбране и безбедности). Судар у Уједињеним нацијама око Косова и опасност да Србија постане „земља једног питања – косовског питања” (Тадић) ипак су запретили новим захлађењем српско-америчких односа.

Усвајање заједничке резолуције ЕУ и Србије у УН омогућује не само убрзање процеса придруживања Европској унији већ пружа нову прилику и даљем унапређењу односа између Београда и Вашингтона. У оквиру међународне заједнице, главну посредничку улогу у остваривању конструктивног дијалога између Београда и Приштине имаће Брисел, али су подршка и активно учешће Вашингтона такође кључни, као и у другим кризама у свету.

Посета гђе Клинтон је стога веома важна (то је корак даље у односу на Бајденову посету): долази у правом тренутку и сведочи о даљем, можда и појачаном интересу САД за Балкан, макар тај регион и не био високо на листи њихових спољнополитичких приоритета. Треба претпоставити да ће државна секретарка охрабрити обе стране (посебно Приштину, на коју има пресудан утицај) да не одлажу дијалог и буду спремне на компромисе, што је суштина и услов успеха сваког међународног преговарања.

Некадашњи амбасадор у САД