Poseta u pravom trenutku

Odnosi između Vašingtona i Beograda su stalno išli cikcak. Još pre raspada, Jugoslavija je izgubila tretman „zaštićenog i ponekad maženog deteta američke i zapadne diplomatije” (Cimerman). Odnosi su se sve više pogoršavali rastom Miloševićeve agresije. Posle neuspelog pokušaja Bejkera u junu 1991. da balkanske gospodare rata privede razumu, Amerika je rešavanje jugoslovenske krize prepustila Evropskoj zajednici, odnosno uniji (tada potpuno nespremnoj za taj zadatak) i, na kraju, ponovo preuzela vodeću (i odlučujuću) ulogu sa Dejtonom i Rambujeom (i organizovanjem intervencije protiv SRJ), koju je zadržala sve do demokratskih promena 2000.

Vašington je imao odlučujuću ulogu u ubrzanoj reintegraciji demokratske Srbije u međunarodnu zajednicu. Odnosi su dobili snažan uzlazni trend, a onda su se, osobito posle ubistva Đinđića, sa opstrukcijom Srbije Haškom tribunalu i snažnom američkom podrškom kosovskoj nezavisnosti, sve više hladili. Vraćanje Srbije na evropski put i izbor predsednika Obame pružili su šansu za „resetovanje” odnosa, što je potvrđeno značajnom posetom potpredsednika Bajdena i zajedničkim stavom „slažemo se da se ne slažemo”, posebno u pogledu Kosova: svako ostaje pri svom stavu, ali to ne treba da ometa ukupnost odnosa. To je stvorilo osnovu za intenziviranje saradnje u mnogim oblastima (od ekonomije i kulture do odbrane i bezbednosti). Sudar u Ujedinjenim nacijama oko Kosova i opasnost da Srbija postane „zemlja jednog pitanja – kosovskog pitanja” (Tadić) ipak su zapretili novim zahlađenjem srpsko-američkih odnosa.

Usvajanje zajedničke rezolucije EU i Srbije u UN omogućuje ne samo ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji već pruža novu priliku i daljem unapređenju odnosa između Beograda i Vašingtona. U okviru međunarodne zajednice, glavnu posredničku ulogu u ostvarivanju konstruktivnog dijaloga između Beograda i Prištine imaće Brisel, ali su podrška i aktivno učešće Vašingtona takođe ključni, kao i u drugim krizama u svetu.

Poseta gđe Klinton je stoga veoma važna (to je korak dalje u odnosu na Bajdenovu posetu): dolazi u pravom trenutku i svedoči o daljem, možda i pojačanom interesu SAD za Balkan, makar taj region i ne bio visoko na listi njihovih spoljnopolitičkih prioriteta. Treba pretpostaviti da će državna sekretarka ohrabriti obe strane (posebno Prištinu, na koju ima presudan uticaj) da ne odlažu dijalog i budu spremne na kompromise, što je suština i uslov uspeha svakog međunarodnog pregovaranja.

Nekadašnji ambasador u SAD