САД гурају Балкан ка ЕУ

Председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије Соња Лихт за „Политику” каже да је посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена подигла ниво сарадње између две државе на виши ниво, а да ће долазак државне секретарке Хилари Клинтон дати снажну подршку отпочињању дијалога између Београда и Приштине и наставку процеса европских интеграција за Србију и за регион.

Како бисте оценили промене у српско-америчким односима од посете потпредседника САД до данас?

Веома често се пре те посете наглашавало да Балкан више није занимљив за америчку администрацију, да се она, дефинитивно, окренула другим деловима света. Уосталом како је то нагласио господин Кенет Волок, председник Националног демократског института, на конференцији 5. октобра у Београду, тачно је да САД морају да се носе с великим проблемима као што су Ирак и Авганистан, пре свега, али им је веома стало и да се овај регион чврсто позиционира на свом европском путу. Јер тако он постаје и једна „успешна прича”. А као што то Американци воле да кажу: „Ништа те не чини успешнијим од успеха”.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц је пре неколико дана рекао да су условљавање и притисак на Србију до сада давали резултате. Шта очекујете да ће државни секретар Хилари Клинтон донети у Београд?

Верујем да ће госпођа Клинтон, пре свега, донети поруку подршке започињању дијалога између Београда и Приштине. Уверена сам такође да ће снажно подржати наставак процеса европских интеграција за Србију и за регион. Тако читам и њену „мапу пута”: Сарајево, Београд, Приштина и Брисел. Наравно, она ће у Бриселу имати и другог посла, али сам сигурна да ће се и питања у вези са нашом европском перспективом наћи на дневном реду, како у разговору са званичницима ЕУ, тако и појединачних земаља чланица с којима ће се наћи на министарском састанку НАТО-а.

Брине ли вас да ли ће Србија моћи да се уклопи у оквир који САД имају за Балкан?

Не верујем да САД имају неки посебни „оквир” за Балкан. Они, пре свега, желе да виде Балкан у ЕУ, а у неком тренутку и у НАТО, како би били сигурни да ће се овај део света не само стабилизовати већ и довољно укључити у светске токове да више никада не би поново постао „буре барута”.

После Бајденове посете српско-амерички односи су најчешће описивани реченицом: „Сложили смо се да се око Косова не слажемо”. Једна од тема разговора са Клинтоновом биће Косово, како ћемо ући у то питање ако нам је свима јасно да се око њега не слажемо?

Па углавном се и разговара о темама о којима постоји неки степен неслагања. Иначе разговор и није превише потребан, нарочито у ово данашње време када је свет бременит тешким проблемима и изазовима. Не слажемо се око статуса Косова, али се слажемо у вези са већином других ствари: европске будућности Србије, нужности завршавања сарадње са Судом за ратне злочине у Хагу и борбе против организованог криминала, јачања правосудне и законодавне власти, неопходности подстицања развојних пројеката на локалном и националном нивоу.

САД се прилично уздају у улогу Србије у БиХ. Како бисте ви описали ту улогу?

Као активну и конструктивну. Тако су је описивали и сви релевантни међународни чиниоци.
Б. Митриновић