Водена пречица

Од нашег сталног дописника
Каиро, септембра – Вест би била још важнија, да проблем није отклоњен за сат-два. Реч је о хаварији једног специјалног египатског брода – чистача дна у Суецком каналу која се десила пре неколико дана. Из разлога који истражитељи још утврђују, али се у међувремену помиње "техничка грешка", брод је потонуо, са собом повукавши двојицу морнара за које није било спаса.

Остатак посаде, од укупно 43 човека, извучен је брзом интервенцијом на обалу. У самој глави вести, све агенције су нашле за потребно да нагласе како је саобраћај у каналу био обустављен само накратко, да би затим био потпуно нормализован, преусмеравањем бродова са источног на западни ток.

Узбуђење у свету

Када се у Суецком каналу деси и најмањи инцидент – што, с обзиром на људске жртве, овде није био случај, узбуди се, малтене, цео свет. Инциденти се догађају и најчешће се своде на кварове на моторима бродова који могу да узрокују скретање са правца, насукавање или чешање са ивицама канала. И, опет, оно кључно о чему се у тим (не)приликама извештава јесте време које је било потребно да се све врати у првобитно стање. Другим речима, свет најпре брижно ослушкује да ли су бродови поново кренули, један за другим, као спора километарска змија која се креће од Медитерана ка Црвеном мору, или обрнуто, од југа ка северу.

Да би се спознала колосална важност ове водене пречице, која повезује Европу и Азију, довољно је изнети званични податак о рекордном приходу од 334 милиона америчких долара у августу ове године. Више од 10 милиона долара по дану. Толико је инкасирала египатска влада. Али, за проходност канала подједнако је заинтересовано на десетине влада, стотине мултинационалних фирми и корпорација, на хиљаде других компанија и, вероватно, на десетине, стотине хиљада појединаца укључених у трговинске токове мултимилионских вредности којима свакодневно доприноси беспрекорно функционисање Суеца. Више од 1.500 бродова, наиме, користи 20 метара дубоки канал свакога месеца.

Суецки канал дугачак је нешто више од 160 км. Идеја о неопходности градње једног вештачког поморског пута који ће спојити Средоземно и Црвено море стара је колико и фараони. Ваља напоменути да су градњом канала трговци скратили пут бродовима за око 9.500 километара. Претходно је требало опловити цео афрички континент да би се, на пример, обавила трговина између Велике Британије и Индије. Алтернатива је била да се товар са брода искрца и сувоземно превезе између Медитерана и Црвеног мора, да би се, онда, још једном, утоварио на брод. Компликовано, и много скупо, у оба случаја.

Историјски списи помињу да је прокопавање првог, наравно много ужег и једноставнијег, канала у овом подручју повезано за 12. династију и фараона Сенусрета Трецег (1878–1839. године п.н.е.). Писмени трагови потврђују да је канал био у функцији барем до 13. века п.н.е., односно закључно са владавином Рамзеса Другог. Потом је, како нас историја учи, канал био вековима запуштен, затрпан песком и заборављен. Грчки историчар Херод утврдио је да су поновна откопавања предузета негде око 600 п.н.е., али да га је довршио персијски освајач, краљ Дарије Први. У његово време каналом се путовало четири дана.

Поприште ратова

Новија историја Суеца је повезана са Наполеоном Бонапартом, који је крајем 18. века, у Египту, размишљао о новом пројекту. Дао је задатак његовим стручњацима да израчунају колико би тај захват коштао, али су они направили потпуно погрешну калкулацију, засновану на нетачној претпоставци да је Црвено море 10 метара више од Средоземног, што би изискивало градњу прескупих, гигантских, преводница. Средином 19. века француски конзул у Каиру, Фердинанд де Лесепс, међутим, на основу исправне рачунице, схвата мегаразмере целе замисли и успева да од владара Саида Паше, са којим је успоставио блиске личне односе, добије потребне концесије за компанију која је кренула у градњу канала какав је, у основи, и данас, без иједне преводнице.

За градњу је, кажу, било ангажовано милион и по Египћана на принудном раду. Више од 120.000 их је, током градње, умрло – од слабе ухрањености, умора или болести.

Сазнање да ће Французи, кроз лизинг на 99 година, имати највећу корист од пројекта, никако се није допало Британији, која је покушала да га на више начина осујети, али је, ипак, канал довршен и отворен за саобраћај 17. новембра 1869. године. Практично је од тога дана имао драматичан ефекат на светску трговину. Британци су се, по логици ствари, убрзо убацили у игру, купивши 1875. г. од Исмаила Паше, Саидовог наследника, акције у каналу. Тринаест година касније, Конвенцијом из Константинопоља, канал је проглашен неутралном зоном, под британском заштитом.

Бурна даља историја, праћена и оружаним сукобима због контроле над Суецким каналом, забележила је, уз остало, повлачење Велике Британије из Египта 1954, али свакако је као преломни датум уписан 26. јули 1956, када је Гамал Абдел Насер прогласио национализацију канала и доделио га "народу Египта". Канал је исте године био окупиран заједничком акцијом Израела, Британаца и Француза, да би на њеном самом истеку поново био стављен под  контролу Египта. Био је и поприште арапско-израелских ратова, 1967. г., па онда 1973. г., једностраних блокада и деблокирања, да би, коначно, 10. априла 1975. године, Суецки канал био свечано отворен и од тада је непрекидно у функцији.