Цивилизација и лажни морал

Нису јуче „гејеви” победили „десничаре” и хулигане. Јуче су цивилизацијске вредности надвладале лажни морал. Јер, управо је то било питање јучерашњих крвавих сукоба на београдским улицама у којима је, према процени полиције, учествовало укупно око 6.000 људи и 5.600 полицајаца.Нису то били сукоби између оних који су под лажном паролом „заштите породичних и хришћанских вредности” нападали оне друге који желе право на сопствено сексуално опредељење, различито од већине, како гласи поједностављено мишљење у јавности. То је заправо био сукоб цивилизацијских норми и лажног морала.

Цивилизацијске норме су, да појаснимо, поштовање свих могућих права, па и права на слободно сексуално опредељење. На тој страни је било око 1.000 грађана, учесника скупа названог „Парада поноса”. Лажни морал је у овом случају представљало око 6.000 људи.

Да појаснимо зашто то називамо „лажни морал”. Зато што се тих 6.000 људи сакрило иза пароле „заштите породичних и хришћанских вредности”. Као да ће пребијање људи различите сексуалне оријентације променити њихово опредељење. Као да ће пребијање да врати породичне вредности у Србију. Као да ће тих 1.000 сексуално различитих укинути хришћанство. Као да су ти исти припадници ЛБГТ (лезбо, би, геј, транс) популације криви за „белу кугу”, 150.000 абортуса годишње, насиље у породици, злостављање деце...

При том, сви ти „лажни моралисти” мисле да је хришћански неком разбити главу, а да нико од њих не послуша став Српске православне цркве, која је јасно рекла да је против Параде, али и против насиља. Мисле да је хришћански палити и разбијати град у којем живе. Па да ли је то хришћански, мирољубиво, што је основни стуб хришћанства? Е због свега тога су лажни моралисти.

Друго, насилници су јуче вероватно несвесно показали да нереди које су изазвали немају везе са „промоцијом хришћанских и породичних вредности”, већ да је њихово насиље политичке природе. Уосталом, на немире политичке природе указивао је и њихов слоган „Нећемо параду – срушићемо владу”.Јуче су то показали када су напали централу Демократске странке (ДС) у Крунској улици, где је изазван пожар и на коју је чак и пуцано, и седиште Социјалистичке партије Србије (СПС) на Студентском тргу. Затим је каменовано и седиште Либерално-демократске партије (ЛДП). Дакле, напад на те зграде и људе који су се налазили унутра више је него политички мотивисан напад, а не борба за „хришћанске и породичне вредности”.

Не може се тврдити да је јучерашње дивљање имало неку подршку других политичких опција. Јер, ко би могао толико да се удаљи од здравог мишљења, па да подржи рушење и паљење Београда? Али насилници су нападима показали, вероватно опет несвесно, које политичке партије сматрају својим противницима, а које својим истомишљеницима. Сада је на свим тим другим политичким опцијама да се изјасне о јучерашњем дивљању.

Јуче је дакле победила држава, која се прошле године кукавички повукла пред претњама истих оних који су сада повредили више десетина полицајаца. Ако остане на овоме, ако се не похапсе и осуде главни кривци за ове нереде, онда се јучерашњи догађаји свакако не могу сматрати победом, па чак ни, шаховски речено, ремијем.