Civilizacija i lažni moral

Nisu juče „gejevi” pobedili „desničare” i huligane. Juče su civilizacijske vrednosti nadvladale lažni moral. Jer, upravo je to bilo pitanje jučerašnjih krvavih sukoba na beogradskim ulicama u kojima je, prema proceni policije, učestvovalo ukupno oko 6.000 ljudi i 5.600 policajaca.Nisu to bili sukobi između onih koji su pod lažnom parolom „zaštite porodičnih i hrišćanskih vrednosti” napadali one druge koji žele pravo na sopstveno seksualno opredeljenje, različito od većine, kako glasi pojednostavljeno mišljenje u javnosti. To je zapravo bio sukob civilizacijskih normi i lažnog morala.

Civilizacijske norme su, da pojasnimo, poštovanje svih mogućih prava, pa i prava na slobodno seksualno opredeljenje. Na toj strani je bilo oko 1.000 građana, učesnika skupa nazvanog „Parada ponosa”. Lažni moral je u ovom slučaju predstavljalo oko 6.000 ljudi.

Da pojasnimo zašto to nazivamo „lažni moral”. Zato što se tih 6.000 ljudi sakrilo iza parole „zaštite porodičnih i hrišćanskih vrednosti”. Kao da će prebijanje ljudi različite seksualne orijentacije promeniti njihovo opredeljenje. Kao da će prebijanje da vrati porodične vrednosti u Srbiju. Kao da će tih 1.000 seksualno različitih ukinuti hrišćanstvo. Kao da su ti isti pripadnici LBGT (lezbo, bi, gej, trans) populacije krivi za „belu kugu”, 150.000 abortusa godišnje, nasilje u porodici, zlostavljanje dece...

Pri tom, svi ti „lažni moralisti” misle da je hrišćanski nekom razbiti glavu, a da niko od njih ne posluša stav Srpske pravoslavne crkve, koja je jasno rekla da je protiv Parade, ali i protiv nasilja. Misle da je hrišćanski paliti i razbijati grad u kojem žive. Pa da li je to hrišćanski, miroljubivo, što je osnovni stub hrišćanstva? E zbog svega toga su lažni moralisti.

Drugo, nasilnici su juče verovatno nesvesno pokazali da neredi koje su izazvali nemaju veze sa „promocijom hrišćanskih i porodičnih vrednosti”, već da je njihovo nasilje političke prirode. Uostalom, na nemire političke prirode ukazivao je i njihov slogan „Nećemo paradu – srušićemo vladu”.Juče su to pokazali kada su napali centralu Demokratske stranke (DS) u Krunskoj ulici, gde je izazvan požar i na koju je čak i pucano, i sedište Socijalističke partije Srbije (SPS) na Studentskom trgu. Zatim je kamenovano i sedište Liberalno-demokratske partije (LDP). Dakle, napad na te zgrade i ljude koji su se nalazili unutra više je nego politički motivisan napad, a ne borba za „hrišćanske i porodične vrednosti”.

Ne može se tvrditi da je jučerašnje divljanje imalo neku podršku drugih političkih opcija. Jer, ko bi mogao toliko da se udalji od zdravog mišljenja, pa da podrži rušenje i paljenje Beograda? Ali nasilnici su napadima pokazali, verovatno opet nesvesno, koje političke partije smatraju svojim protivnicima, a koje svojim istomišljenicima. Sada je na svim tim drugim političkim opcijama da se izjasne o jučerašnjem divljanju.

Juče je dakle pobedila država, koja se prošle godine kukavički povukla pred pretnjama istih onih koji su sada povredili više desetina policajaca. Ako ostane na ovome, ako se ne pohapse i osude glavni krivci za ove nerede, onda se jučerašnji događaji svakako ne mogu smatrati pobedom, pa čak ni, šahovski rečeno, remijem.