Поделом епархија СПЦ уважава реалност

Подела Епархије рашко-призренске, као и могуће успостављање неких других епархија и именовање нових, младих архијереја који би требало да управљају њима биће једна од главних тема Светог архијерејског сабора, који ће заседати средином новембра, најавио је владика захумско-херцеговачки Григорије, члан Светог архијерејског синода.

У интервјуу агенцији Танјуг он је истакао да се у Синоду и Сабору озбиљно размишља о издвајању рашке епархије у посебну, а могућност да он дође на чело те епархије прокоментарисао је речима: „Све је отворено“, додајући да је расположен да прихвати ту дужност, ако то буде потребно. „Нужно је да се обезбеди интензивнија и људскија комуникација са муслиманима, Бошњацима, који живе на простору рашке области, а који су помало запостављени“, рекао је владика Григорије.

Епископ захумско-херцеговачки говорио је и о могућности да у Америци, Аустралији и Европи, између осталог у Аустрији, Швајцарској и Италији, буду успостављене нове епархије, али и да ће Сабор највероватније разматрати и ко би могао бити нови епископ нишки, будући да је досадашњи владика, Иринеј, изабран у јануару за патријарха српског. Он је истакао да му се чини да постоји добра воља епископа и да Епархија нишка буде подељена.

Пред пролећно заседање највишег црквеног тела, у јавности се доста спекулисало и око тога да би Архиепископија београдско-карловачка могла бити подељена на више епархија, а као један од кандидата за „београдског“ владику незванично је помињан и владика Григорије. После последњег заседања Сабора, у медијима су се појавиле информације о томе да би Епархија рашко-призренска могла бити подељена на рашку и призренску, али нико од архијереја није то званично и потврдио. Као могући епископи помињани су студенички игуман Тихон и викарни епископ липљански Теодосије.

Околности деловања цркве битно су различите у северном и јужном делу Епархије рашко-призренске, коју пресеца административна линија са Косметом, па не изненађује што се чују најаве да би та епархија могла бити подељена на две, каже Живица Туцић, верски аналитичар.

– У северном делу који обухвата рашку област постоји само српска управа, док у јужном делу, на територији Космета, није тако: свештеници се сасвим слободно крећу у једном делу епархије, док им је у другом ограничено кретање. Сигурно су услови деловања цркве са једне и са друге стране административне линије врло различити и у тим особеностима лежало би оправдање за поделу, ако до ње дође. Црква истина у подели епархија не мора да следи административне границе, али чини ми се да у овом случају размишљање врха СПЦ иде у том смеру – истиче Туцић.

По његовом мишљењу, подела епархија СПЦ је потребна и то како оних у Србији, тако и оних које се налазе у иностранству. Чак и да српска Црква удвостручи број епархија у Србији, опет их не би било много, сматра Туцић.

– У Грчкој православној цркви пракса је да једна епархија не обухвата више од педесетак парохија и по том принципу, који се показао као исправан и користан, обавља се формирање епархија. То би било потребно учинити и у Србији, јер би то олакшало рад цркве и пастирску службу – каже Туцић.

Ј. Чалија