Осредњи квалитет млечних производа

Становници престонице углавном купују млечне производе доброг квалитета, показало је испитивање и оцењивање тржишта, које је у сарадњи са Привредном комором Београда спровео Покрет за заштиту потрошача.

Микробиолошке и хемијске анализе обављене су у лабораторијама Факултета ветеринарске медицине, а резултати су показали су да су сви узорци микробиолошки исправни.

– Купљено је 33 узорка производа од млека и павлаке, од чега 12 узорака јогурта, осам киселог млека, девет павлаке, два пробиотска производа и два кефира – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

Просечна оцена свих ових производа је тројка, односно налазе се у зони доброг квалитета.

– Јогурти су, према нашим критеријумима, врло доброг квалитета, а кисело млеко и павлака задовољавајућег. Пробиотски производи су у зони одличног квалитета – истиче Богосављевић.

Најбољу оцену добио је јогурт млекаре „Границе” са 2,8 одсто млечне масти, а екстра квалитета је и кисело млеко „дукат”, произвођача „Сомболед”. Од киселих павлака оцену екстраквалитета добили су „Имлекова” „моја кравица”, павлака крагујевачког произвођача „Куч” и павлака млекаре „Шабац”. Међу пробиотским производима на врху листе, према оценама Покрета потрошача, јесте „баланс” произвођача „Имлек” и кефир увезен из Немачке.

У организацијама за заштиту потрошача, али и у надлежним инспекцијама упозоравају да су осим произвођача, за квалитет млечних производа одговорни и трговци, који морају да их складиште и нуде купцима на одговарајући начин.

За квалитет и здравствену исправност прерађевина од млека најбитније је, у току превоза, пријема, складиштења и продаје, очувати такозвани хладни ланац.

– Возила која превозе млечне производе морају да буду опремљена уређајем за праћење температуре (термо кинг). На пријему проверавамо да ли је у возилу поштован температурни режим и тек онда складиштимо робу. Ови производи се чувају у специјалним коморама у којима је температура од 0 до 4 степена Целзијусових – кажу у „Делта максију”, додајући да приликом складиштења и продаје ових производа поштују такозвани принцип ФИФО (first in first out), односно – шта прво уђе, прво излази. Тако млечни производи не стоје дуго у магацинима.(/slika2)

Пошто је реч о намирницама животињског порекла, безбедност проверава Ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде.

– Квалитет се контролише у производњи и све што није исправно не може да доспе на тржиште. Осим тога, безбедност хране проверава се и приликом увоза. Контролише се документација сваке пошиљке, а потом се узимају узорци за лабораторијско испитивање. Уколико је све у реду, пошиљка се пушта у промет – објашњава Сања Челебићанин, начелница Ветеринарске инспекције.

Она упућује савет потрошачима да све производе купују у објектима који имају расхладне витрине и да читају декларације. На личној карти производа прочитаће на којој би температури ваљало да га чувају, као и рок употребе.

У Покрету за заштиту потрошача кажу и да се ценовници прерађевина од млека драстично разликују. Разлика у цени најскупљег и најјефтинијег јогурта у литарском паковању је 15 динара, што је око 20 одсто.

С. Деспотовић