Сусрет са Оријаном

Свет је обиграла вест о смрти новинарке, краљице интервјуа, Оријане Фалачи.

Њен углед био је толико велики да она најчешће интервјуе није морала ни да тражи, јер су се државници практично отимали за њу. Интервју дат Фалачијевој био је врхунски медијски догађај, а ваљда нема значајније личности коју она није прорешетала својим дрским, али оштроумним питањима.

Међутим, тврд орах био је Броз. Иако до председника Југославије никако није успевала да дође, није одустајала, па је уочи његове смрти (чули смо то из сасвим поузданих извора) још једанпут покушала да интервјуише Тита. Веровала је да, ако се појави лично, у Загребу, на промоцији своје књиге "Један човек" , посвећене Александру Панагулису, хероју грчког покрета отпора против фашизма (издавач је била загребачка "Просвјета"), председник неће имати куд – и да ће морати да је прими.

А до Загреба се, те 1980. године, долазило преко Сурчинског аеродрома. Добила сам налог тадашњег уредника Културне рубрике да одем на аеродром и покушам да добијем изјаву или интервју од Оријане Фалачи.

Биле је зима. Обукла сам бунду, више у жељи да покажем да и ми "коња за трку имамо".

Отишла сам са фото-репортером, "Политикиним" службеним колима. Ниво је морао да се испоштује.

Тражили смо је погледом, јер била је уобичајена гужва.

Очекивала сам високу, моћну жену, али се преда мном нашла сићушна дама, са огромним засенченим наочарима са диоптријом, штавише нимало пријатељски расположена кад је чула да сам новинар.

Сетих се нашег Цилета Маринковића који је Далија описао као "згажену глисту".

Ту је био и преводилац Бранко Буцола, који је новинарку у име издавача сачекао на аеродрому. Рекао нам је, уместо ње, да је то прво издање књиге у иностранству. И да се преводи у још 19 земаља. Била је то, иначе, трећа књига Фалачијеве, преведена на наш језик. Претходне две биле су "Разговори с повјешћу" и мегахит "Писмо нерођеном детету".

Фалачијева је децидирано одбила да било какву изјаву да, а камоли интервју, јер су управо настављали лет за Загреб, где је 23. јануара требало да буде представљена књига, након чега је 26. јануара било предвиђено да учествује у ТВ емисији "Крајем недеље", из београдског студија.

Било како било, на страници Културне рубрике "Политике", потписана мојим иницијалима, осванула је ексклузивна вест, са фотографијом. Било је то 23. јануара далеке 1980. Сачувала сам фотографије. На жалост, фото-репортер се није потписао.

Касније сам за "Политикину" "ТВ ревију", на две стране, написала велики текст о Оријани Фалачи. Не верујем да јој је пријало ако су јој га превели, али ни она није носила рукавице када је ишла у своје професионалне окршаје.

Сада је нема, али остало је њено име. Волео је неко или не, била је недостижна краљица интервјуа. Оријана Фалачи.