О моралу у логорима

Пројекцијом драме „Фалсификатори” Штефана Рузовицког, награђене Оскаром за најбољи страни филм 2008, вечерас у 21 сат у дворани Културног центра Београда почињу Дани аустријског филма „Други – то смо ми”, који ће представити 12 дела новије аустријске продукције.

Драма „Фалсификатори” је истинита прича о Јеврејину Саломону Соровичу, најпознатијем европском фалсификатору, кога су 1939. нацисти ухапсили и одвели у концентрациони логор како би учествовао у „Операцији Бернард”, са циљем да се милиони новчаница направе и убаце на енглеско и америчко тржиште.

У разговору за „Политику”, редитељ Рузовицки сматра да треба подсећати на холокауст како се слични злочини више не би понављали.

– Знање о злочинима нациста уградила ми је моја породица, највише моји баба и деда који су били сведоци свега. Немачко и аустријско друштво данас је врло јако и напредно и подсећа на наше претке из тридесетих година прошлог века. То значи да никада нисмо сигурни, да би требало да бринемо, да контролишемо владе које воде наше земље, а да чувамо мир и толеранцију – сматра Рузовицки, који је пре него што се посветио филму, студирао историју.

– Вишевековна пословица да је историја учитељица живота је тачна. Али, историја се никада не понавља и различита доба користе различите механизме. Увек остаје питање шта све власт може да уради да би се задржала, а нацисти су били спремни на много тога да би владали светом. Треба више да учимо из историје – каже редитељ који уз страдања у холокаусту у „Фалсификаторима” истражује и могућности побуне, чак и у таквим условима.

– Нисам желео да снимим филм само о патњи у концентрационим логорима. Желео сам да говорим о могућности појединца да чак и у таквим условима пружи отпор, а да не науди другима. Онима који су били затвореници у логорима не можете да судите по моралним стандардима, јер сваки од логораша се борио само за једно – да преживи. Они су крали хлеб да би преживели и не можете да им судите за крађу, јер то није свакодневна врста крађе. Са тим се слажу чак и Јевреји, јер њихови преци у логорима нису имали избора. О тој могућности избора говорим у филму, да ли је било који Јеврејин у логору требало да ризикује свој живот зарад другог – истиче наш саговорник који је за „Фалсификаторе” освојио Оскара за најбољи страни филм.

– Ако нисте из Холивуда, а добијете Оскара, одмах из анонимности постајете звезда. Тада, морате да научите да се носите са тим. Пошто је био први Оскар за Аустрију, одмах сам био у центру медијске пажње. Најважније је што Оскар отвара врата за која мислите да никада нећете отворити, да имате лакшу прођу код продуцената и на фондовима, чак и до високобуџетних продукција – каже Рузовицки и слаже се да освајање Оскара носи и одговорност.

– И тада морате да се борите за сваки филм. Као оскаровац имате прилику да утичете на боље продукционе прилике у својој земљи. Када нешто изјавите у медијима, следећег дана може да вас позове ресорни министар и пита зашто критикујете, и шта мислите да би требало урадити. Ваше мишљење се тада чује – не крије редитељ који жели да његови филмови буду жанровски разнолики, попут гледане дводелне „Анатомије”, а опробаће се и у другим жанровима.

И. Аранђеловић

------------------------------------------

Опери фали магија коју има филм

Штефан Рузовицки опробао се у априлу ове године и у опери постављајући у Бечу „Чаробног стрелца” Карла Марије фон Вебера.

– У филму морате да имате онај тренутак магије, макар једном. У опери тога нема, што ми је много недостајало, а и публика која гледа оперу није толико отворена за експерименте као филмска публика. У опери најчешће имате певача који није тако добар глумац, и ма колико током проба увежбавали са њим, он на премијери увек нешто промени – не крије редитељ који ће у будућности остати веран седмој уметности.