O moralu u logorima

Projekcijom drame „Falsifikatori” Štefana Ruzovickog, nagrađene Oskarom za najbolji strani film 2008, večeras u 21 sat u dvorani Kulturnog centra Beograda počinju Dani austrijskog filma „Drugi – to smo mi”, koji će predstaviti 12 dela novije austrijske produkcije.

Drama „Falsifikatori” je istinita priča o Jevrejinu Salomonu Soroviču, najpoznatijem evropskom falsifikatoru, koga su 1939. nacisti uhapsili i odveli u koncentracioni logor kako bi učestvovao u „Operaciji Bernard”, sa ciljem da se milioni novčanica naprave i ubace na englesko i američko tržište.

U razgovoru za „Politiku”, reditelj Ruzovicki smatra da treba podsećati na holokaust kako se slični zločini više ne bi ponavljali.

– Znanje o zločinima nacista ugradila mi je moja porodica, najviše moji baba i deda koji su bili svedoci svega. Nemačko i austrijsko društvo danas je vrlo jako i napredno i podseća na naše pretke iz tridesetih godina prošlog veka. To znači da nikada nismo sigurni, da bi trebalo da brinemo, da kontrolišemo vlade koje vode naše zemlje, a da čuvamo mir i toleranciju – smatra Ruzovicki, koji je pre nego što se posvetio filmu, studirao istoriju.

– Viševekovna poslovica da je istorija učiteljica života je tačna. Ali, istorija se nikada ne ponavlja i različita doba koriste različite mehanizme. Uvek ostaje pitanje šta sve vlast može da uradi da bi se zadržala, a nacisti su bili spremni na mnogo toga da bi vladali svetom. Treba više da učimo iz istorije – kaže reditelj koji uz stradanja u holokaustu u „Falsifikatorima” istražuje i mogućnosti pobune, čak i u takvim uslovima.

– Nisam želeo da snimim film samo o patnji u koncentracionim logorima. Želeo sam da govorim o mogućnosti pojedinca da čak i u takvim uslovima pruži otpor, a da ne naudi drugima. Onima koji su bili zatvorenici u logorima ne možete da sudite po moralnim standardima, jer svaki od logoraša se borio samo za jedno – da preživi. Oni su krali hleb da bi preživeli i ne možete da im sudite za krađu, jer to nije svakodnevna vrsta krađe. Sa tim se slažu čak i Jevreji, jer njihovi preci u logorima nisu imali izbora. O toj mogućnosti izbora govorim u filmu, da li je bilo koji Jevrejin u logoru trebalo da rizikuje svoj život zarad drugog – ističe naš sagovornik koji je za „Falsifikatore” osvojio Oskara za najbolji strani film.

– Ako niste iz Holivuda, a dobijete Oskara, odmah iz anonimnosti postajete zvezda. Tada, morate da naučite da se nosite sa tim. Pošto je bio prvi Oskar za Austriju, odmah sam bio u centru medijske pažnje. Najvažnije je što Oskar otvara vrata za koja mislite da nikada nećete otvoriti, da imate lakšu prođu kod producenata i na fondovima, čak i do visokobudžetnih produkcija – kaže Ruzovicki i slaže se da osvajanje Oskara nosi i odgovornost.

– I tada morate da se borite za svaki film. Kao oskarovac imate priliku da utičete na bolje produkcione prilike u svojoj zemlji. Kada nešto izjavite u medijima, sledećeg dana može da vas pozove resorni ministar i pita zašto kritikujete, i šta mislite da bi trebalo uraditi. Vaše mišljenje se tada čuje – ne krije reditelj koji želi da njegovi filmovi budu žanrovski raznoliki, poput gledane dvodelne „Anatomije”, a oprobaće se i u drugim žanrovima.

I. Aranđelović

------------------------------------------

Operi fali magija koju ima film

Štefan Ruzovicki oprobao se u aprilu ove godine i u operi postavljajući u Beču „Čarobnog strelca” Karla Marije fon Vebera.

– U filmu morate da imate onaj trenutak magije, makar jednom. U operi toga nema, što mi je mnogo nedostajalo, a i publika koja gleda operu nije toliko otvorena za eksperimente kao filmska publika. U operi najčešće imate pevača koji nije tako dobar glumac, i ma koliko tokom proba uvežbavali sa njim, on na premijeri uvek nešto promeni – ne krije reditelj koji će u budućnosti ostati veran sedmoj umetnosti.