Нобел за смањивање незапослености

Битка са растом незапослености широм света – нагнала је Комитет за доделу Нобелових награда да престижно признање ове године додели тројици западних економиста: Питеру Дајмонду, Дејлу Мортенсену и Кристоферу Писаридесу за „анализу тржишта са променама у тражњи”.

„Зашто је толико људи без посла када истовремено ничу нова радна места? Колико економске политике могу да утичу на незапосленост?” – пита се Нобелов комитет у образложењу избора овогодишњих лауреата за економију.

„На многим тржиштима купци и продавци нису увек у директном контакту. То се тиче, између осталог, послодаваца који траже запослене, али и радника у потрази за послом. Та потрага захтева време и ресурсе. То изазива промене на тржишту. На таквим тржиштима тражња неких купаца остаће неиспуњена, док неки продавци неће продати онолико робе колико су желели. Тако ће на тржишту истовремено постојати и непопуњена радна места и незапосленост”, објашњава шведски комитет.

Теоријска анализа текућег кошмара на тржишту рада има болно упориште у глобалној збиљи, након најтеже економске кризе од Другог светског рата.

Крајем 2010. године 213 милиона радно способних људи, од тога 81,2 милиона младих између 15 и 24 године биће без посла, према процени Међународне организације за рад. У развијеном свету, ЕУ има данас највише незапослених (10 одсто радне снаге, тј. 15,9 милиона људи), са тенденцијом даљег раста. На америчком тржишту рада ситуација је тек за нијансу боља (9,6 одсто незапослених): с оне стране Атлантика најмање девет људи конкурише за свако ново радно место. „Глобална криза изазвала је пустош на тржишту рада, угрозила голу егзистенцију, безбедност и достојанство милиона људи широм света”, упозорио је недавно Доминик Штрос-Кан, извршни директор ММФ-а, на првој заједничкој конференцији институције „Бретон Вуд” са Међународном организацијом за рад одржаној у Шведској.

„Владе не треба да бирају између захтева финансијских тржишта и потреба својих држављана: у противном, у опасности је не само глобална економија, већ и социјална кохезија”, нагласио је Хуан Сомавија, генерални директор Међународне организације за рад.

Тројица овогодишњих добитника Нобелове награде за економију формулисали су теоретски оквир „тржишта са тражњом”.

„Теоријски модели лауреата објашњавају како регулатива и економска политика утичу на незапосленост, слободна радна места и плате. То може да се односи на висину бенефиција у оквиру помоћи за незапослене или прописе у вези са запошљавањем и отпуштањем. Један од закључака је да великодушне бенефиције за незапослене резултирају вишом стопом незапослености и дужим периодом тражења посла”, наводи Нобелов комитет.

Професор економије већ 38 година на престижној „London School of Economics” (ЛСЕ) Кристофер Писаридес истиче да је „најважније обезбедити да људи не остају дуго без посла да не би изгубили спону са тржиштем радне снаге. За то није потребна скупа преобука, решење би могло бити у једноставном обезбеђивању продужења радног искуства”, наводи Писаридес на сајту ЛСЕ.

Примена теоријског модела борбе против незапослености тројице овогодишњих добитника Нобелове награде за економију није извесна: амерички Конгрес одбацио је летос предлог председника Барака Обаме да Питер Дајмонд заузме место у управном одбору Федералних резерви САД.

Т. Вујић

-------------------------------------------

Теорија упаривања донела награду

Шведска краљевска академија наука одлучила је да Нобелову награду за економију 2010. године додели Американцима Питеру Дајмонду и Дејлу Мортенсену и Британцу кипарског порекла Кристоферу Писаридесу, који су објаснили како је могуће да на тржишту рада постоје истовремено незапосленост и слободна радна места и на тај начин допринели креирању ефикасније економске политике на тржишту рада. Уз престижну награду, биће им уручена и сума од 1,5 милиона долара.

До појаве радова тројице нобеловаца, економска наука је сматрала да су радници савршено заменљиви, тј. да ако један радник напусти предузеће, може бити замењен другим. Према теорији тројице нобеловаца, радници и послови су хетерогени, тј. имају различите карактеристике. Стога, послодавци и радници трагају за најбољим упаривањем потреба предузећа и способности и жеља радника. Због тежње за најбољим упаривањем, могуће је да истовремено постоје слободна радна места и незапосленост. Ова теорија има и ширу примену од тржишта рада и може да се односи на проналажење оптималног упаривања мушкарца и жене, тренера и тима, итд.

Овим проблемом бавио се и Бојан Јовановић, вероватно највећи економиста српског порекла. Он тренутно предаје на Универзитету у Њујорку, а сваке године држи и предавања постдипломцима на Економском факултету у Београду. Његов рад о упаривању на тржишту рада из 1979. године врло је утицајан у светским размерама.

Светска економске криза имала је утицаја на избор добитника, јер се модели упаривања односе на ефикасност државне интервенције. Према овој теорији, већи издаци државе за осигурање у случају незапослености доводе до повећаног времена тражења посла и до више незапослености.

Теорија упаривања је врло применљива на наше тржиште рада, будући да на њему не постоји довољан број радних места која омогућавају професионално остварење, напредовање и личну сатисфакцију, па добар број незапослених (нарочито младих) одбија одређене послове у нади да ће наићи на бољу понуду. Неки од њих, разочарани у понуду радних места, одлазе у иностранство, не само због бољих материјалних услова, већ и због веће могућности за професионално напредовање. Наша земља се стога налази пред изазовом креирања квалитетнијих радних места на којима би компетенције запослених могле да дођу до пуног изражаја.

-----------------------------------

Ко су добитници

Питер Дајмонд (70), професор на Масачусетском институту за технологију. Амерички председник Барак Обама номиновао га је за члана управног одбора Федералних резерви САД.

Кристофер Писаридес (62), професор на Лондонској школи економије, први је добитник Нобелове награде кипарског порекла.

Дејл Мортенсен (71), професор на Универзитету Нортвестерн у САД. Тренутно је гостујући професор Универзитета у Данској, где се налазио у тренутку када је примио информацију да је добитник Нобелове награде.

Дејан Трифуновић и Никола Његован,

Економски факултет у Београду