Први милион

Исплати ли се бити уз власт у тешким временима по народ и грађане, користити привилегије које произилазе из те блискости, као што су кредити из примарне емисије, лако добијање дозвола за увоз, или извоз конкурентних производа, попут нафте, цигарета, дрвене грађе, оружја и томе слично?
У протеклој деценији били смо сведоци енормног богаћења извесног броја људи који су на поменути начин дошли до огромног капитала, који је, по природи ствари, власницима омогућио и одговарајући формални и неформални друштвени и политички утицај. Везивано је то све за "Милошевићево време", доба у којем је владао закон јачега, ближег "породици".

После петооктобарских промена, нова власт је поручивала да се непоштење неће исплатити и да ће сви они који су тако дошли до богатства морати да положе рачуне. Најављивано је и испитивање порекла имовине и одузимање чак...

Прошле недеље из изјава министра финансија у Влади Србије Млађана Динкића Радију Б 92 схватили смо да више не треба очекивати да ће они који су се непоштено обогатили доћи на дневни ред било каквих комисија за испитивање порекла имовине. Те изјаве су оне који су имали разлога за бригу вероватно – успокојиле.

Карићи су, интерпретирамо Динкића, платили цех, остали су почели да играју по правилима, што значи да могу несметано да наставе да послују.

Није то ништа необично, била је Динкићева теза, таквих примера у историји има поприлично.

Навео је министар финансија и пример породице Ањели, оснивача и власника италијанског аутомобилског гиганта "Фиата". Ањели је, дакле, био један од блиских сарадника фашистичког диктатора Мусолинија, па је ипак, по окончању Другог светског рата, остао на челу своје империје и наставио да користи новој италијанској републици.

У нацистичкој Немачкој, главни помагачи Адолфу Хитлеру били су представници крупног капитала, пре свих магнати Круп и Тисен. Њихове челичане у Рурској области годинама су, као на покретној траци, лиферовале оружје којим су уништавани градови и села широм Европе.

Неке разлике додуше има. Ни Ањели ни Круп ни Тисен нису се обогатили за десетак година. Њихово богатство води порекло још из претпрошлог века, из периода индустријске револуције, либералног капитализма, који није био нимало хуман. Напротив, било је то можда и најсуровије време експлоатације људи при крају другог миленијума. Али, таква су била правила игре.

Има и другачијих примера. Они који су се богатили мимо закона, рецимо у Америци двадесетих и тридесетих година, попут Ал Капонеа и остале братије из мафије, тешко да су могли да рачунају на званичну легализацију "својих послова" и свог, криминалом стеченог, богатства.

И тамо је, вероватно, много прљавог новца стечено на незаконит начин прешло временом у легалне токове. Нису ни тамо сви богаташи часно стекли баснословну имовину коју поседују.

Нико овде не заговара српску хајку на вештице. Лов на богаташе, ма колико би обрадовао неке наше осиромашене грађане, довео би само до тога да би тајкуни свој новац оставили у страним банкама, у којим су га држали у Милошевићево време. Ипак, тешко се радовати бланко "амнестији", по систему: шта је било, било је. Тиме као да се даје право грађанства изреци: "Само ме не питај за први милион...".