Гувернер успорава раст цена

Већа инфлација неће бити смак света, рекао је гувернер Дејан Шошкић новинарима пре него што је отишао у Вашингтон да би, одмах по повратку са тог службеног пута, ипак ставио ногу на монетарне кочнице, чиме би требало да ублажи раст цена. Извршни одбор НБС донео је јуче одлуку да референтну каматну стопу са девет повећа на 9,5 одсто. Истовремено, Међународни монетарни фонд повећао је пројекцију инфлације за ову годину са априлских шест (плус, минус два одсто) на 6,8 процената. Због тога Алберт Јегер, шеф мисије ММФ-а за Србију, сматра да ће Шошкић на крају године највероватније морати влади да пошаље писмо у коме објашњава зашто је инфлација већа од планиране.

– Храна је поскупела. То је највећи притисак на инфлацију. Веома је тешко рећи колико ће износити раст цена до краја године, али оно што је очигледно јесте да ће бити већи него што смо се надали донедавно. Такве ствари се догађају – казао је Јегер и додао да га то не брине, као и да Србија није регионални шампион када је раст цена у питању.

У извештају НБС наводи се да је Извршни одбор узео у обзир поскупљења хране, у мањој мери, слабљење динара, али и очекивани бржи опоравак тражње. Оцењено је да ће међугодишња инфлација, мерена растом потрошачких цена, у октобру прећи горњу границу дозвољеног одступања од циља за тај месец (6,3 плус минус два одсто), што је изнад наших очекивања изнетих у августовском Извештају о инфлацији.

– Повећањем референтне стопе НБС обезбеђује да се инфлација у средњем року нађе на утврђеном циљу. Привремени раст домаћих цена хране, због лоше пољопривредне сезоне у Србији и свету, био је кључни фактор пораста инфлације у протеклих неколико месеци. Иако је девизно тржиште стабилизовано, слабљење домаће валуте из претходног периода још ће се неко време одражавати на повећање цена увозних производа – оцењује се у саопштењу НБС.

Овом рестриктивном мером централна банка не покушава да поправи резултат, када је реч о њеном основном циљу, само за ову годину. Повећањем референтне каматне стопе НБС настоји да, на средњи рок, раст цена задржи у утврђеним границама (4,5 плус, минус 1,5 одсто за крај 2011. и четири плус, минус 1,5 oдсто за 2012. годину).

Стручњаци за монетарну политику, такође, сматрају да су инфлаторни изазови тек пред нама. Ако смо и са залеђеним платама и пензијама и падом животног стандарда имали оволику инфлацију, онда за Ивана Николића, сарадника Економског института, више није проблем ова, већ следећа година.

– Нарочито због тога што нас већ од јануара очекују поскупљења комуналија и што у јануару почиње одмрзавање плата у јавном сектору и пензија. Те притиске НБС покушава да ублажи. Јер ако ћемо ове године са залеђеном тражњом пробити планиране оквире, онда је следећа година за бригу. Курс може да се стабилизује продаја „Телекома”, али шта после тога – упозорава Николић.

Он додаје да су сада домети монетарне политике ограничени. Централна банка подизањем камате покушава да инвеститорима учини атрактивнијим благајничке записе које издаје. Већа камата купцима ових дужничких папира доноси већу зараду, па НБС продајом у ствари повлачи динаре из система и тако националну валуту чини скупљом, односно вреднијом.

– Међутим, претходним повећањем камате, тражња за благајничким записима није повећана, па новац није „извучен” из система. Чак и са повећањем евентуалне зараде изгубио би се мотив за улагање у те папире. Конкурент у послу централној банци је и држава која је спремна да за тромесечне трезорске записе плати много више, па их нуди по камати од 11,2 одсто.

Да су домети монетарне политике због монопола, али и утицаја државе на раст цене врло скромни сматра и економиста Владимир Вучковић. Међутим, у овој ситуацији, НБС је ипак нашла добар баланс, оцењује.

– Њихов основни циљ јесте стабилност цена, али пробијање њихове границе није страшно. Раније је кад су се инфлаторна очекивања повећавала НБС покретала „тешку артиљерију”. Па је осим референтне камате повећавала и обавезне резерве, што је поскупљивало новац, па су самим тим и зајмови привреди и становништву поскупљивали. Штете су тако биле веће од користи – подсећа Вучковић.

Да није Србија регионални шампион када је о инфлацији реч показује извештај ММФ-а. Ако је за утеху Румунију тресу већа поскупљења него нас, а ту су и Русија, Украјина, Узбекистан и Молдавија.

А. Николић