Улагање у знање

Осим нафтних компанија које су већ ушле на српско тржиште, попут мађарског МОЛ-а, руског "Лукоила", грчког "Хеленика", аустријског ОМВ-а, реално је очекивати да се на тендеру за приватизацију Нафтне индустрије Србије појаве и ванрегионални нафтни лидери. За стратешко партнерство са НИС-ом су заинтересоване израелске и пољске нафтне компаније, потврђује у разговору за "Политику" Жељко Поповић, председник Управног одбора НИС-а.
– То је веома добро, јер у великој мери може утицати на повећање цене НИС-а, коме је иначе жеља да га потенцијални стратешки партнер што више изненади својом добром понудом – истиче Поповић и додаје да би било најбоље да у продаји НИС-а учествују највеће нафтне компаније попут "Ексона", "Тексака", "Бритиш петролеума", "Шела".

Добра трансформација

Међутим, додаје, треба бити реалан, јер је НИС мали да би се за њега интересовале компаније светског гласа.

– И поред тога не треба губити из вида да је НИС најуспешнија компанија од стратешког значаја за привреду Србије, а истовремено и последња која се продаје у региону, што је, такође, велика вредност. Нарочито, ако се зна да се потенцијални играчи труде да попуне свој мозаик НИС-ом, на тај начин створе синергетски ефекат са својим досадашњим улагањима у региону, и тако надјачају конкуренцију.

Само за последњих шест месеци НИС АД је остварио добит од око 3,6 милијарди динара, што је много више од планираног и оствареног у прошлој години. Наш циљ је да компанија постане профитабилнија, конкретнија и самим тим лидер у региону – каже Поповић.

Ови резултати су последица и трансформације Јавног предузећа НИС у акционарско друштво, од чега је прошло годину дана, што је урађено првенствено да би се компанија организационо прилагодила европским стандардима. Као резултат тога, после 10 година сталног смањења производње сирове нафте, тренд се први пут променио и повећана је за 3,2 одсто поредећи прва полугодишта прошле и ове године. Истовремено је у односу на исти период прошле године скочио и укупан промет деривата у земљи и иностранству за око два процента. Претходних годину дана интензивно се радило на подизању вредности компаније. НИС је у сарадњи са компанијама које нуде светско искуство и знање, попут "Римапа", КБЦ-а, САП-а и "Шела", смањио трошкове и унапредио пословање и то пре свега повећањем сигурности рада рафинерија, безбедности на раду и заштити животне средине.

– Захваљујући програму унапређења пословања који је урађен са "Шелом", а који представља неопходан корак у изради инвестиционог плана, први пут смо добили по светским стандардима утврђену позицију НИС АД у односу на друге компаније у региону и Европи и колике су потребне инвестиције за постизање европског стандарда квалитета – напомиње Поповић.

На питање да ли овај посао са "Шелом" подразумева "приватизацију НИС-а на мала врата", Поповић каже да је "Шел", управо да би се избегао сукоб интереса, званично изјавио да неће учествовати у приватизацији српске националне компаније.

Он истиче да се очекује наставак сарадње са "Шелом" са циљем даљег унапређења пословања, израде бизнис плана, верификације дугорочног плана инвестиција, што је уосталом, наглашава, подржао и приватизациони саветник конзорцијум Мерил Линч–Рајфајзен инвестмент.

– У случају да се било ко од потенцијалних стратешких партнера по започињању приватизације успротиви даљој оваквој сарадњи са "Шелом", предвиђена је и могућност раскидања уговора. Међутим, не верујем да ће до тога доћи, будући да ниједан потенцијални стратешки партнер није приликом разговора са приватизационим саветником показао негодовање – истиче Поповић.

Програм унапређења пословања, према његовим речима, предвиђа континуиран рад у наредне четири године. После прве фазе, бенчмаркинга, односно поређења рада НИС-а са светским стандардима, следи целовит програм решавања критичних места у пословању, смањење ризика и трошкова у раду постројења, али и у коришћењу људских ресурса.

Дакле, суштина сарадње НИС-а и компаније "Шел глобал солушнс" јесте улагање у знање, наглашава Поповић.

Према његовим речима, финансијска консолидација компаније је највећи успех остварен у претходних неколико година. "За кратко време  успели смо да од фирме која је испуњавала услове за стечај и чији је салдо био у минусу од око 250 милиона долара, направимо компанију која има позитиван нето капитал од око 1,3 милијарде долара."

За последње три године НИС је успео да степен укупне задужености од око 90 одсто вредности сопственог капитала смањи на 21 проценат, што га данас ставља у ред ниско задужених компанија. Тај степен задужености је далеко виши код свих осталих, потенцијалних стратешких партнера, изузимајући руски "Лукоил". Консолидован је и дуг од око милијарду долара. Најпре је регулисан интерни дуг између организационих делова НИС-а, а затим и руски дуг за испоручени гас и кинески дуг за испоручену нафту, негде деведесетих година, каже Поповић.

Осим приватизације интегрисане компаније, фазне продаје уз обезбеђивање инвестиција за капиталне инвестиције, заштите домаћег тржишта, НИС се у изради Стратегије приватизације изборио и за могућност удруживања стратешких партнера, односно давање предности конзорцијуму у предстојећој приватизацији.

Бољи конзорцијум

На питање зар није боље да постоји један стратешки партнер за НИС са којим се лакше може договорити, Поповић истиче да је конзорцијум далеко бољи. Између осталог и због тога што омогућава укупно боље услове за приватизацију.

Будући стратешки партнер или конзорцијум, којем ће у првој фази бити продато 37,5 одсто акција у НИС-у, и то 25 одсто одмах, а 12,5 кроз докапитализацију, вредну око 300 милиона евра, имаће обавезу да реализује капиталне инвестиције. Уколико се то не догоди до 2009. године, постоји могућност да се НИС претвори у складиште, јер квалитет горива који се сада производи у домаћим рафинеријама не задовољава ни стандарде земаља у блиском окружењу.

Дакле, кроз што бољу припрему уговора који ће стриктно обавезати стратешког партнера на инвестирање у НИС и увођењем казнених одредби ако не буду реализоване преузете обавезе, једини су начин да се очува стратешки интерес Србије и НИС постане временом лидер у региону. Држава никако не сме да дозволи да се у Србији понови искуство приватизације "Беопетрола" или хрватске ИНА која се већ три године припремала за модернизацију.

-----------------------------------------------------------

Подела акција – одмах

За протеклих годину дана НИС је уз стимулативне отпремнине напустило око 15 одсто запослених, што је око 2.300 радника. Доласком новог стратешког партнера запослени не треба да стрепе да ће остати без посла, јер ће бити сачињен такав уговор да они буду сигурни да ће дужи низ година остати на својим радним местима.

"Када је реч о бесплатној подели акција, могу само да Вас подсетим да се менаџмент НИС АД од самог старта залагао за то да радници своје законско право на бесплатне акције остваре у првој фази приватизације компаније", каже Поповић.