На Ибру десет електрана

Краљево – Ибар, судећи бар према идејама, плановима и потписаним уговорима, више неће „служити“ само купачима, риболовцима, излетницима и „веселим спусташима“, већ ће се на делу његовог тока од села Бојанића, недалеко од Рашке, па до места Лакат у близини Матарушке Бање, градити десет мањих хидроелектрана. То је постало извесно после недавно потписаног уговора о сарадњи у области енергије између представника влада Италије и Србије. На основу тог споразума одабрани су и стратешки партнери, а реч је о Електропривреди Србије и италијанској компанија „Сечи енергија“, а припрема пројектне документације поверена је београдском институту „Јарослав Черни“.

На основу већ сачињене Претходне студије оправданости укупна снага свих десет ибарских хидроелектрана била би око 105 мегавата. Река би се „кротила“ каскадно, са десет бетонских брана, чија би се висина кретала од 12 од 15 метара тако да би се углавном очувао постојећи положај саобраћајница дуж ибарске долине. Прва рачуница показује да је у ову инвестицију неопходно улагање иностраног партнера од око 280 милиона евра.

Стручњаци института „Јарослав Черни” и „Геосонде“ обављају геолошкоистраживачке радове на обалама и у кориту Ибра, тамо где би требало да буду прве две хидроелектране, почев од Краљева. Ради се о будућим ХЕ „Лакат“ и ХЕ „Маглич“ и тај посао биће обављен до краја новембра, а онда се та истраживања настављају узводно. Према том редоследу вероватно ће се и хидроелектране градити.

– Тренутно обављамо истраживања која ће послужити за израду идејног пројекта. Могуће је да ће бити одређених измена техничких решења. Но, за сада рачунамо да изградња првих електрана може почети најраније за две године, а за неколико дана Електропривреда и партнер из Италије ће формирати заједничко предузеће са седиштем у Краљеву, што ће довести до убрзања активности на реализацији пројекта – каже за „Политику“ Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију у ЕПС-у.

Још прошле године дошло је до различитих реаговања и полемике нарочито међу краљевачким политичарима, али Љубиша Симовић, градоначелник Краљева, одбија идеју о референдуму о хидроелектрани, како су то тражили поједини опозициони лидери. Међутим, он обећава да ће ово подручје имати далеко више користи него штете, не само убирањем ренте по основу коришћења воде Ибра већ и у погледу будућег запошљавања, туризма...”.

– Утицај овог пројекта на животну средину ће бити пажљиво сагледан и усаглашен са законском регулативом – истиче и Јаковљевић – а техничка решења која се покажу да ће имати неповољан утицај на биљни и животињски свет у реци, на приобаље, на историјске споменике, на изворишта пијаће воде за Краљево неће бити реализована.

Он још додаје да ће у фази изградње бити ангажована и локална грађевинска оператива, а у експлоатацији ће се на хидроелектранама запослити одређен број радника.

Како још дознајемо, градња брана и монтажа опреме за хидроелектране на Ибру биће фазне, највероватније две по две.

Мирољуб Дугалић