Бушове грешке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 17. септембра – Момак и девојка с тек стеченим универзитетским дипломама одмах су добили послове који су премашили "амерички сан" о брзом каријерном успону. На најважнијем спољном стратешком полигону САД, он је постављен за организатора берзе, док се она, после факултетског богословског усмеравања, нашла у фотељи менаџера за буџет вредан 13 милијарди долара.

Оваква и слична чуда догађала су се при избору овдашњих кадрова за обнову ратом разореног Ирака – обелодањује данас "Вашингтон пост". У опсежној студији тог листа се наведени примери истичу као докази да су на послове од највећег националног и интернационалног значаја, одавде слата – неквалификована лица.

Кадровска селекција јесте била оштра, али не по стручности него по – партијској линији и лојалности владајућој политици. Главни "филтер" била је, како извештава престонички лист, канцеларија у Пентагону под руководством официра Џима Обирна.

Одатле је, преноси се, као "идеалан кандидат" за послове у Ираку предложен кандидат чија је главна препорука била да је радио за Републиканску партију у Флориди 2000. године где је дошло до драматичног добројавања гласова после којег је Џорџ Буш дошао до функције шефа државе. Успех су имали и претенденти чија је "подобност", протеклих неколико година, доказивана одговорима на питања – "да ли сте гласали за Буша" и "да ли подржавате председников начин борбе против тероризма".

Одлука да лојалност буде важнија од способности при избору службеника за изазове у Ираку, једна је од највећих грешака Бушове администрације – оцењује "Пост". Уместо да се својски посвете реконструкцији ратом разорене земље, такви изабраници су се више концентрисали на друге ствари " да примене америчке идеолошке и системске "рецепте" при чему су "проћердали добру вољу ирачког народа" – истиче дневник позивајући се на "изјаве многих учесника у напорима за обнову окупиране земље".

Послови поверавани "преко везе" обављали су се, стога, прилично "без везе".

Нисмо одабрали праве људе за такве послове – изјавио је Фредерик Смит, један од тадашњих високих вашингтонских функционера за везу с привременим коалиционим властима у Ираку, на челу са америчким управитељем. Слали смо, додаје, људе "по политичкој линији".

Убрзо после инвазије и обарања Садамовог режима, окупациона управа је, са одобреним буџетом од 18 милијарди долара, требало да успостави ред, организује реконструкцију, састави уверљиву локалну власт, и свим тим сузбије побуну и кретања ка грађанском рату. Да је то тада урађено, сада би искушења била мања – сугерише "Пост".

Међутим, наставља, многи чланови привремене коалиционе власти имали су друге приоритете. Проводили су се поприлично, прецизира, у багдадској обезбеђеној Зеленој зони, уз добро снабдевени бар и у пространом базену који је раније служио елити бившег режима…

У међувремену су одбациване конкурсне пријаве квалификованих службеника вишег ранга "зато што није било извесно да подржавају председникову визију о Ираку" – пренета је изјава једног бившег функционера чија је канцеларија била близу поменутог бироа у Пентагону за кадровску тријажу. Седиште коалиционих власти стога је, додаје се, личило на одаје за ратну пропаганду. Написи на налепницама и мајицама изражавали су приврженост шефу Беле куће а цитира се и изјава једног члана тог састава: "Нисам овде због Ирачана него због председника Буша".

Бернард Керик је био један од одабраних који су поред лојалности имали и високу професионалну репутацију. У мају 2003. постављен је за привременог министра унутрашњих послова Ирака, пошто се претходно истакао као полицијски комесар у ублажавању терористичких напада на Њујорк, 11. септембра 2001.

Одмах је у Багдаду постао и медијска звезда. Промоција му је била важнија од преуређивања полиције: "Овде сам да бих привукао пажњу штампе на добар рад полиције зато што ситуација није тако лоша као што се у јавности приказује", упамћена је његова порука. "Био је погрешан човек на погрешном месту" – прича један његов тадашњи саговорник и полицијски колега Џералд Берк.

Доцније је Буш, ипак, предложио Керика за овдашњег министра домовинске безбедности. Кандидатура је пропала због тога што је откривено Кериково огрешење о закон – да је као дадиљу својој деци држао илегалну имигранткињу.

Нису успели ни покушаји других кадрова да "пресаде амерички модел" на Ирак. Киксеви су, наводи се, забележени у приватизацији државних предузећа па и у реформи здравствене службе за коју је био задужен Џејмс Хејвман. Настојао је да примени искуства из његовог Мичигена, па је уз остало тражио и штампање "одговарајућих формулара".

За собом је оставио несређену ситуацију, недовољно снабдевене болнице. Нови ирачки министар здравља Аладин Алван је морао да тражи медицинску помоћ од УН и суседних земаља.

Нису нам били потребни нови формулари, него лекови – изјавио је Алван. Али, додао је, то "Американци нису разумели". Разлог за такво неразумевање добрим делом лежи, по анализи "Поста", у околности да је за слање кадрова тамо било важније да се покаже разумевање према смерницама овдашње власти.